Површина Марса можда се чини пустом и беживотном, али изгледа да Црвена планета крије многе тајне у својим дубинама. Срећом, новом технологијом можемо да их откријемо, а најновији радарски снимци региона око екватора открили су огромне слојевите плоче закопаног леда, километарски дебеле.
о је највећа количина воде која је пронађена на Марсу и указује на то да суви, прашњави четврти камен од Сунца није баш толико празан као што се мислило.
Новооткривене резерве леда чувају количину воде једнаку Црвеном мору, које када би се отопиле би покриле Марс океаном дубоком 1,5 до 2,7 метара.
Назнаке да би испод формације "Medusae Fossae", на дубини до два и по километра, могле да се крију велике количине леда откривене су 2007. године. Уз помоћ нових инструмената за анализирање и проучавање дошло се до прецизнијих података, објављених у часопису Geophysical Research Letters.
„Истражили смо формацију 'Medusae Fossae; помоћу Марсис радара и открили да су депозити леда дебљи него што смо мислили – чак 3,7 километара на неким дијеловима“, каже геолог Томас Ватерс са Института Смитсонијан.
Формација "Medusae Fossae" се простире око 5.000 километара дуж екватора Марса и представља природну границу између низије на сјеверној хемисфери и висоравни препуне кратера на јужној полулопти.
Није познато шта је створило ове резерве леда, али су огромне.
Пошто се веома мало зна о региону, научници желе да што више сазнају о њему. Ватерс и његов тим су већ 2007. године прикупили бројне радарске снимке који су јасно показивали да је нешто закопано испод површине.
Спекулисали су да би могло да се ради о вулканском материјалу, наталоженим седиментима из прошлих доба или, занимљиво, леду.
