Гугл је најавио значајне промјене у својим правилима о праћењу корисничких активности на интернету, које су изазвале забринутост међу стручњацима за приватност. Нова правила омогућавају такозвани "фингерпринтинг", технологију која оглашивачима дозвољава прикупљање више података о корисницима, укључујући њихове ИП адресе и информације о уређајима које користе.
Компанија тврди да друге фирме већ увелико користе ове податке и да ће наставити да подстиче одговорну употребу информација. Међутим, оно што посебно забрињава стручњаке је чињеница да је Гугл 2019. године категорички био против оваквог начина прикупљања података, називајући га “погрешним и штетним по избор корисника”.
У званичном саопштењу за ББЦ, Гугл наводи да “технологије које унапређују приватност нуде нове начине за успјех њихових партнера на новим платформама без компромитовања корисничке приватности.” Међутим, Мартин Томсон, главни инжењер у компанији Мозилла, упозорава да је фингерпринтинг ударац за приватност јер корисници теже могу да контролишу које податке дијеле о себи.
Шта је фингерпринтинг и како вас прати?
Фингерпринтинг представља технику која прикупља информације о корисниковом уређају и претраживачу како би креирала јединствени профил те особе. Иако се ови подаци не прикупљају експлицитно за оглашавање, могу се користити за циљано приказивање реклама на основу корисничких података. На примјер, величина екрана или подешавања језика легитимно су потребни за правилно приказивање веб-сајта, али када се комбинују са временском зоном, типом претраживача, нивоом батерије и многим другим подацима, ствара се јединствена комбинација подешавања која олакшава идентификацију корисника.
Како се заштитити од праћења?
Стручњаци препоручују неколико мјера за заштиту приватности на интернету:
- Коришћење ВПН сервиса који сакрива вашу ИП адресу
- Редовно брисање колачића и кеш меморије
- Употреба претраживача који су фокусирани на приватност
- Искључивање персонализованих реклама у подешавањима Гугл налога.
Британска Канцеларија повјереника за информације (ИЦО) оцјенила је ове промјене као “неодговорне” и упозорила да ће компаније које користе ову технологију морати да докажу усклађеност са законима о приватности и заштити података. Ово је посебно важно у контексту европских ГДПР регулатива, које прописују строга правила о заштити приватности корисника.
