Године 2015, Дејвид Хоул је претраживао регионални парк Мериборо у близини Мелбурна. Наоружан детектором метала, пронашао је нешто изванредно - врло тежак, црвенкаст камен у жутој глини.
Однио је камен кући и покушао да га разбије, сигуран да се унутра налази грумен злата - уосталом, Мериборо је у региону Голдфилдс, гдје је аустралијска златна грозница била на врхунцу у 19. вијеку.
Да би отворио камен, Хоул је покушао са тестером за камен, брусилицом, бушилицом, а чак је о потопио камен у киселину. Међутим, ни тешки ковани чекић није могао да направи никакву напрслину. Разлог је то што је, како је сазнао годинама касније, покушавао да разбије метеорит.
"Изгледао је исклесано, са улегнућима. Тај облик се добије приликом проласка кроз атмосферу, споља се топи и атмосфера га обликује“, рекао је геолог Дермот Хенри из Мелбурнског музеја.
Иако није могао да разбије "камен“, Хоул је био радознао и однио га је у музеј ради идентификације. Хенри је видио много камења за које су људи мислили да се ради о метеоритима. Заправо, послије 37 година рада у музеју и испитивања више хиљада узорака, Хенри каже да се испоставило да су само два од донесених били прави метеорити. Овај је био један од та два.
"Да угледате такав земаљски камен и подигнете га, не би требало да је толико тежак“, додаје геолог Бил Бирч.
Истраживачи су објавили рад о 4,6 милијарди година старом метеориту, названом "Мериборо“ по градићу у чијој близини је пронађен.
Тежак је чак 17 килограма, а након што је дијамантском тестером одсечен мали комад - истраживачи су окрили да у саставу има велику количину гвожђа, што га чини обичним хондритом Х5. Пошто је отворен, могле су се видјети и малене кристализоване капљице металних минерала, такозване хондруле.
Метеорити обезбјеђују најјефтинији облик истраживања свемира. Транспортују нас уназад кроз вријеме, обезбјеђујући свједочанства о старости, формирању и хемији соларног система, укључујући Земљу, каже Хенри.
Неки омогућавају поглед на дубоку унутрашњост наше планете. У неким метеоритима се налази "звјездана прашина“ старија од нашег соларног система, што нам показује како се звијезде формирају и еволуирају стварајући елементе периодног система. Други ријетки метеорити садрже органске молекуле као што су анимокиселине, градивни блокови живота.
Иако још не знају одакле је метеорит стигао и колико је дуго на Земљи, истраживачи имају неке идеје. Наш соларни систем је некад био вртложна гомила прашине и хондритских стијена. Гравитација је спојила много тог материјала у планете, али су остаци углавном завршили у огромном астероидном појасу.
Овај метеорит највјероватније долази из астероидног појаса између Марса и Јупитера, а избачен је усљед судара астероида и једног дана је ударио у Земљу, каже Хенри.
Метода радиоактивног угљеника сугерише да је на Земљи између 100 и 1.000 година, а у периоду 1889-1951 примијећено је више метеора, што би могло одговарати времену доласка овог метеорита на нашу планету.
Истраживачи кажу да је "Мериборо“ много ређа појава од злата, због чега је много значајнији за науку. То је један од само 17 метеорита регистрованих у аустралијској држави Викторија и друга највећа хондритска маса, иза огромног примјерка од 55 килограма откривеног 2003.
То је тек 17. метеорит откривен у Викторији, док су пронађене хиљаде грумена сировог злата. Могло би се рећи да његово откриће има астрономске размјере.
"Мериборо“ није први метеорит коме је требало више година да стигне у музеј. Једном свемирском камену су били потребни 80 година, два власника и улога граничника за врата прије него што је коначно откривено о чему се ради.
Тако да не би било лоше да провјерите да ли у вашем дворишту постоји нарочито тешко и непопустљиво камење - можда имате метафорички рудник злата.
