Парадокс дједа

Физичар тврди да је ријешио познати ''парадокс'', путовање кроз вријеме (теоријски) могуће

  • Извор: Телеграф
  • 12.01.2025. 10:56

Парадокс дједа је само један од незгодних логичких проблема са идејом путовања кроз вријеме.

Путовање кроз вријеме се дуго сматра немогућим дјелимично због „парадокса дједа“, загонетке која пита шта би се десило кад би неко отпутовао у прошлост и спријечио свог дједа да има дјецу, поништавајући тако постојање самог путника кроз вријеме.

Међутим, нова студија је можда ријешила овај проблем. Комбинујући општи релативитет, квантну механику и термодинамику, ова студија показује да би путовање кроз вријеме могло бити изводљиво без изазивања логичких противрјечности.

Физика временских петљи

Наше уобичајено схватање времена је укоријењено у њутновској физици – догађаји напредују линеарно од прошлости ка будућности. Међутим, Ајнштајнова општа теорија релативитета из 1915. године доводи у питање ову интуитивну претпоставку. Показује да структура простор-времена може да се понаша на начина противне здравом разуму, што се види из феномена као што су црне рупе.

''Земља је равна плоча'' Физичар у чуду гледао Марка Булата, Избила расправа: ''Ви кажете да лажем?! То је безобразно''

''Земља је равна плоча'' Физичар у чуду гледао Марка Булата, Избила расправа: ''Ви кажете да лажем?! То је безобразно''

Једно од најфасцинантнијих предвиђања је могуће постојање затворених временских кривих – путања кроз простор-вријеме које се враћају на свој почетак, теоријски дозвољавајући путнику да поново посјети прошлост.

„У општем релативитету, сви облици енергије и импулса дјелују као извори гравитације – не само масе“, каже аутор студије Лоренцо Гавасино, физичар са Универзитета Вандербилт у Нешвилу (Тенеси, САД). То значи да ако материја ротира – може да ‘вуче’ простор-вријеме са собом. Иако је овај ефекат занемарљив за планете и звијезде, шта ако читав универзум ротира?

Ново откриће могло би промијенити физику заувијек

Ново откриће могло би промијенити физику заувијек

У универзуму гдје сва материја ротира, простор-вријеме би могло постати толико искривљено да се вријеме савија назад на себе, формирајући петљу. Свемирски брод који путује дуж такве петље могао би теоријски да се врати на полазну тачку, не само у простору, већ и у времену. Иако изгледа да наш универзум као цјелина не ротира на тај начин, ротирајуће масе – као што су црне рупе – могу да произведу сличне ефекте, стварајући потенцијалне средине за затворене временске криве.

Парадокси путовања кроз вријеме

Један од највећих проблема за путовање кроз вријеме налази се у парадоксима које ствара. Парадокс дједа је само један примјер. Ови проблеми настају зато што претпостављамо да би закони термодинамике, који управљају топлотом и енергијом, функционисали регуларно на некој временској петљи.

Застрашујућа симулација: Шта би се десило с људским тијелом у свемиру

Застрашујућа симулација: Шта би се десило с људским тијелом у свемиру

„У ствари, закон повећања ентропије – термодинамички квантитет који мјери степен неуређености у неком систему – представља једини закон физике који разликује прошлост и будућност. Колико знамо, ентропија је једини разлог зашто памтимо прошле догађаје и не можемо да предвидимо будуће“, каже Гавасино.

Ентропија контролише многа наша свакодневна искуства, од начина на који наша тијела старе до процесуирања памћења. Чак и једноставни поступци, попут ходања, зависе од трења, које повећава ентропију. Дакле, како би се ти процеси понашали на некој временској петљи?

Квантно рјешење парадокса

Инспирисан радом физичара Карла Ровелија, Гавасино је демонстрирао да се понашање термодинамике темељно мијења на затвореној временској кривој. На таквој петљи, настају квантне флуктуације које могу да избришу ентропију – процес фундаментално другачији од онога што доживљавамо у свакодневном животу.

Ове флуктуације могу имати драматичне ефекте на путника кроз вријеме. На примјер, док се ентропија смањује, сјећања особе могу да нестану, а старење да се преокрене. „Повећање ентропије је разлог зашто умиремо. Шта се дешава кад обрнете смрт?“, пита Гавасино. Овај феномен би такође могао довести до иреверзибилних догађаја, као што је убиство вашег дједа, привремено на временској петљи, поништавајући парадокс потпуно.

Не личе на себе - Испливале фотографије астронаута заглављених у свемиру: Јавност шокирана, НАСА се хитно огласила

Не личе на себе - Испливале фотографије астронаута заглављених у свемиру: Јавност шокирана, НАСА се хитно огласила

Већина физичара и филозофа у прошлости тврдила је да ће – ако путовање кроз вријеме постоји – природа увијек пронаћи начин да спријечи контрадикторна рјешења. Установљен је „принцип непротиврјечности“ да све треба да буде усаглашено ради стварања логички кохерентне приче.

„Примијенио сам стандардни оквир квантне механике – без додатних постулата или спорних претпоставки – и демонстрирао да самоусаглашеност историје природно слиједи из квантних закона“, рекао је Гавасино.

Теоријске и практичне импликације

Иако је ово јак теоријски оквир за путовање кроз вријеме, остаје питање да ли затворене временске криве заиста постоје у стварном универзуму. Већина физичара је скептична.

НАСА суочена са старењем опреме за шетњу у свемиру

НАСА суочена са старењем опреме за шетњу у свемиру

Године 1992, Стивен Хокинг је, на примјер, изнио познату хипотезу о заштити хронологије, сугеришући да закони физике могу спречавати да се временске петље уопште формирају. То би могло укључивати сингуларност простор-времена, или колапс у тренутку прије него што би петља могла настати.

Ипак, Гавасинов рад је значајан због помјерања граница нашег разумијевања. „Занимљиво је како нас ова тема приморава да размишљамо о улози ентропије у стварању нашег искуства универзума, што је вероватно моја омиљена тема у читавој физици“, каже Гавасино.

У свемир лансиран први дрвени сателит

У свемир лансиран први дрвени сателит

Чак и ако временске петље не постоје, њихово разумијевање и моделирање могло би дати увиде у стварне феномене. На примјер, истраживање како стварна ентропија еволуира и понаша се дуж неке затворене путање на субатомском нивоу може дати фасцинантне увиде у понашање субатомских система и њихову термодинамику.

(Телеграф)

Пратите нас и путем Вибера

Тагови:
  • 12:00 Мућке (12+) (Р)

    '''' Мућке (12+) (Р)

  • 13:40 Телетрговина

    Телетрговина

  • 13:55 Вијести

    Први преглед најважнијих вијести из земље, региона и свијета сваки радни дан.

  • 14:00 Филм (Р)

    '' Филм (Р)

  • 15:30 Преко Атлантика (Р)

    Преко Атлантика (Р)

  • 16:30 Вијести у 16:30

    Први преглед најважнијих вијести из земље, региона и свијета сваки радни дан.