Истраживање ДНК хоботнице открило је да се антарктички ледени покров вјероватно урушио прије 120.000 година кад су температуре биле сличне данашњим, рекли су научници.
Аустралијски и новозеландски научници упоредили су генетске профиле Тиркиетове хоботнице пронађене у Веделовом, Амундсеновом и Росовом мору у Јужном океану на Антарктику и открили генетску повезаност која датира из посљедњег интерглацијала, које је карактерисала топлија клима него данас, с вишим глобалним нивоом мора и мањим леденим плочама.
Ово откриће помаже у одговору на питање је ли се ледена плоча Западног Антарктика (ВАИС) урушила током тог периода, наводи се у студији објављеној у часопису "Сајенс" у четвртак.
"Ова генетска повезаност би била могућа само ако би се потпуни колапс ВАИС-а догодио током посљедњег интерглацијалног периода отварајући морске путеве који повезују данашња мора - Веделово, Амундсеново и Росово", саопштила је главни аутор Јан Стругнел с аустралијског Универзитета Џејмс Кук.
"То би хоботници омогућило путовање преко отворених тјеснаца и размјену генетског материјала, што можемо видјети у ДНК данашњих популација", рекла је постдокторски истраживач Сали Леј.
Стругнел је рекла да је посљедњи интерглацијални период био када су "глобалне просјечне температуре биле 0.5 до 1.5 степени Целзијуса веће од прединдустријских нивоа, а глобални ниво мора био је пет до 10 метара виша него данас".
"Оно што ВАИС чини важним је то што Антарктик тренутно највише придоноси глобалном порасту нивоа мора. Потпуни колапс могао би подићи глобални ниво мора за око три до пет метара", рекла је.
"Разумијевање начина на који је ВАИС био конфигурисан у недавној прошлости, кад су глобалне температуре биле сличне данашњим, помоћи ће нам да побољшамо будуће глобалне пројекције раста нивоа мора", додала је Стругнел, преноси "Индекс".
