Назван по Апепу, староегипатском богу хаоса, астероид Апопхис је астероид у облику кикирикија дуг 340 метара. Иако удар свемирског камена те величине не би уништио нашу планету, могао би лако уништити неки град, пише "Лајв Сајенс".
Кад је откривен 2004. године, астрономи су процијенили да би могао проћи изузетно близу Земље 2029. године. Детаљнија посматрања спроведена 2021. омогућила су научницима прецизније одређивање Апопхисове путање, откривајући да је вјероватноћа удара мања него што су истраживачи на почетку процјењивали.
Тренутно се предвиђа да ће он 13. априла 2029. проћи поред Земље на удаљености од 32.000 километара, што га доводи ближе од неких вјештачких сателита. С обзиром на ту удаљеност, Апопхис вјероватно неће значајно утицати на Земљу 2029. године.
Шта ће се догодити с астероидом након блиског сусрета?
Ово је питање заинтересовало Роналда-Луиса Балоуза, научника за астероиде у Лабораторији за примијењену физику Универзитета Џонс Хопкинс.
Сићушни метеороити непрестано бомбардују површине астероида у процесу који се назива свемирско трошење, рекао је Балоуз за "Лајв Сајенс" у е-поруци.
Међутим додао је да су астрономи давно примијетили како астероиди који пролазе близу планета попут Земље често немају површине изложене трошењу, пише "Тпортал".
Тачан физички механизам који уклања трагове трошења није добро познат, рекао је Балоуз. Једна је могућност да гравитација планета повлачи камење са површине астероида, помијера га и открива слој испод њега.
Како би тестирали ову хипотезу, Балоуз и група међународних истраживача створили су компјутерске моделе Апопхиса. Мало се знају физичке карактеристике тог астероида, па су истраживачи своје моделе темељили на сличном, дводијелном астероиду, Итокави, детаљније проучаваном. Затим су симулирали кретање сваког модела према Земљи, пратећи велике и мале физичке промјене.
Потреси и превртање
Открили су да ће два физичка процеса, подстакнута Земљиним гравитационим повлачењем, вјероватно измијенити Апопхисову површину током проласка 2029. године. Један од тих процеса су потреси, а они ће вјероватно започети сат прије него што достигне тачку најближу Земљи и наставити се кратко вријеме након тога.
"Снагу потреса тешко је процијенити", рекао је Балоуз.
Ипак, 'Апопхисова гравитација је око 250.000 пута мања од Земљине', додао је.
"Дакле сматрамо да би догађаји знатно мањег интензитета могли уздрмати ствари на његовој површини", каже.
То значи да би потреси могли бити довољно снажни да подигну громаде са Апопхисове површине. Иако би неке стијене могле побјећи, већина би пала назад на Апопхис, стварајући јасне површинске узорке које би летјелица у пролазу могла идентификовати.
Други процес који би могао 'освјежити' Апопхисову површину промјена је у његовом превртању. Оно се догађа зато што се астероид не ротира око фиксне осе, већ 'тумара' кроз свемир попут лоше бачене лопте.
Нове симулације
Неповезана студија из 2023. показала је да би Земљина гравитација могла убрзати или успорити ротацију астероида, у зависности од његове оријентације током приласка 2029. године. Нове симулације потврдиле су ово откриће.
Такође су показале да ће промјене у Апопхисовом превртању узроковати дестабилизацију косих површинских стијена, што би у екстремним случајевима могло довести до клизишта. За разлику од сеизмичких потреса, ове ће се промјене догађати постепено, у десетинама хиљада година.
.webp)
