Нови извјештаји показују да би бежичне мреже сљедеће генерације могле да постигну брзину до 938 гигабита у секунди, што је отприлике 9.000 пута брже од тренутних 5Г мрежа.
Ове 6Г мреже сљедеће генерације су још увијек далеко, али би омогућиле слање више од 20 филмова просјечне дужине у секунди, према извјештају који је објавио "New Scientist".
Један од највећих проблема које би 6Г требало да ријеши је загушење које 5Г не може да прати. На примјер, приликом великих догађаја попут концерата или неких спортских утакмица, често дође до загушења и заустављања мобилног саобраћаја, јер 5Г има веома ограничен пропусни опсег у којем ради.
Ово може да варира у зависности од земље, али свеукупно, све ове фреквенције су веома ниске и испод 6 ГХз, и обично је у питању ужи опсег фреквенција.
Међутим, са 6Г мрежама сљедеће генерације, мобилни саобраћај би могао да доживи велико побољшање јер би се проширио изван тих ужих опсега - у овом конкретном експерименту, истраживачи укључени у најновију студију користили су опсег од 5 ГХз до 150 ГХз захваљујући радиоталасима и свјетлости.
Да би побољшали сигнал и рад мреже, истраживачи су користили стандардне дигитално-аналогне претвараче које тренутно користимо за слање нула и јединица кроз радио таласе, а затим су додали још један метод за високе фреквенције, гдје се радиоталаси обично "боре да испуне задатак". Ово мијешање технологија омогућило је мрежи да ради ефикасније.
Свеукупно, подаци који се дијеле преко 6Г мреже кретали су се безбједније и брже, достижући брзине од 900 и више гигабита.
Иако је ово рекорд за "мултиплекс" податке, вриједи напоменути да се појединачни сигнали шаљу много брже, са брзинама већим од једног терабита у секунди. Међутим, подјелом сигнала на више широких фреквентних опсега, омогућено је да више саобраћаја прије него што сигнал постане загушен и успорен.
