Politički analitičar Dragomir Anđelković istakao je da centralističke namjere Sarajeva i njegovih zapadnih mentora nisu realizovane zbog snažnog otpora Milorada Dodika u Republici Srpskoj i podrške koju je u vezi s tim od sredine prošle decenije ovog vijeka dobijao od ojačale Rusije Vladimira Putina.
"Rusija bi podržavala i bilo koga drugog ko bi hrabro branio interese Srpske jer joj je važan njen opstanak kako iz sopstvenih interesa, tako i prijateljstva prema Srbima. No, okolnosti su bile takve da se kao ključni unutrašnji faktor odbrane Republike Srpske iskristalisao Milorad Dodik. I vreme je da kažem - nije on ruski favorit već realnost u odbrani srpskih i ruskih interesa, pa se njegov prioritetni status za Ruse sam nameće", naglasio je Anđelković.
U autorskom tekstu za "Pečat" Anđelković je pojasnio da je Rusija prihvatila Dodika kao što bi učinila i da je kojim slučajem čvrstu nacionalnu politiku vodio ili vodi Mladen Ivanić ili neko od lidera Srpske demokratske stranke.
"Međutim, oni to nisu činili, niti čine. Možda i iz straha zbog ranijeg progona SDS-a - što je moguće objašnjenje, ali ne i opravdanje za nacionalno štetne poteze i pre i posle Bosićevog vođenja, oni su sigurnost potražili u zagrljaju zapadnih neokolonijalnih struktura zaduženih za BiH. Tako se ponašaju i partneri SDS", naveo je Anđelković.
On je podsjetio da je tokom posjete BiH i Republici Srpskoj, ministar spoljnih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov po ko zna koji put ponovio da njegova zemlja podržava jedinstvo BiH, ali ne bilo kako već na izvornim temeljima kakvi su definisani u Dejtonu.
"To znači, kako ističe Lavrov, da Rusija podržava BiH kao složenu zajednicu tri naroda i dva entiteta. Ravnopravnost se u oba slučaja podrazumeva, a sve što je narušava, odnosno vodi sarajevskoj hegemoniji, odbacuje se. Republika Srpska ništa više od toga i ne želi. Uvek je dosledno bila na izvornim dejtonskim principima koji podrazumevaju da su BiH entiteti države, dok je njihova zajednica nešto između federacije i konfederacije, za prevagom poslednjeg", naglasio je Anđelković.
On je konstatovao da je "takvo stanje, u smislu centralizacije, desetak godina poslije okončanja rata uporno narušavano od zapadnih samozvanih protektora BiH i njihovih muslimanskih ljubimaca".
Anđelković je istakao da je za sve njih Dejton bio samo preokret u primjeni sredstava, ali ne i u vezi s promjenom cilja - stvaranje gotovo unitarne države.
