Savo Minić, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske, ispričao je u Okružnom sudu u Banjaluci da stanovnici Šamca u maju 2014. godine nisu ozbiljno shvatali kakva im opasnost prijeti od poplava, navodeći da je samo 2 odsto ljudi poslušalo upozorenja koja su im upućivali!
Minić, koji je u to vrijeme bio načelnik Opštine Šamac, saslušan je kao svjedok odbrane na suđenju nekadašnjem gradonačelniku Doboja Obrenu Petrović i bivšem šefu Odsjeka Civilne zaštite Milku Vidakoviću.
”Mi smo preduzimali sve preventivne mjere. Šamac se nalazi na ušću Bosne u Savu, živimo praktično u proširenom koritu Bosne i svake dvije do četiri godine imamo odbrane od poplava. Ali ono što se desilo u maju 2014. ne pamti ni istorija, ni fotografija. Voda je prešla preko nasipa i potopila grad. Šamac je doživio veću katastrofu od Doboja”, rekao je Minić.
On kaže da je tih dana bio na telefonskoj vezi sa načelnikom Modriče Mladenom Krekićem i gradonačelnikom Doboja Obrenom Petrovićem. Obren mu je 14. maja govorio da vodostaji rastu, ali kaže da ništa nije nagovještavalo da će doći do tolike katastrofe. Razgovarali su i sutradan ujutro kada mu je Petrović rekao ”da neće biti dobro” i da nasip koji su od vreća s pijeskom pravili u Doboju neće moći zadržati poplavni talas, a kasnije su izgubili komunikaciju jer su veze bile u prekidu.
”Šamac ima vododobranu i na sjeveru na rijeci Savi, i na zapadu na rijeci Bosni. Mi smo takozvanim talpama zatvarali obje strane i to je ranije bilo dovoljno da se odbrani grad, ali u maju 2014. godine nije bilo tako”, ispričao je Minić.
On kaže da je poplavni talas bio toliko snažan da ga ništa nije moglo zaustaviti. Ipak smatra da je njima bilo lakše, jer su za razliku od Doboja imali bar neku informaciju o jačini nadolazećeg poplavnog talasa.
”Mi smo obavijestili građane da se sklone, da dižu stvari na više tačke. Krenuli smo sa postavljanjem odbrambenog zida, postavili između 16.000 i 18.000 vreća, ali ništa nije moglo da spriječi prodiranje vode. Pitaju me koji je nasip popustio? Nije nijedan, jednostavno voda je prelazila preko njih za više od pola metra”, rekao je Minić.
On naglašava da stanovnici nisu ozbiljno shvatali situaciju.
”Kada to kažem mislim i na svoje roditelje. Lično sam obilazio sela i kuće s policijom i megafonom upozoravao da dolazi poplavni talas, pozivao narod da idemo braniti nasip, ali se nisu odazvali. Samo dva odsto ljudi je poslušalo naša upozorenja. Nama je nasip branilo stotinjak momčića iz Šamca. Nismo imali reakciju građana u smislu da shvate ozbiljnost, ali nismo ni znali da će biti tako strašno”, istakao je Minić.
On kaže da su u školama i drugim ustanovama organizovali skloništa sa hranom i drugim potrepštinama, a da se tu pojavilo svega 50-tak ljudi. Tek kada je voda prodrla nastali su problemi pa su ih redom zvali da pomognu ženi koja se porađala, dijalizni bolesnici i slično.
Navodi da je pola opštine bilo pod vodom, te da ono što je priroda napravila tih dana niko nije očekivao.
”Imali smo poplave 60-tih godina, ali to nije bilo ni blizu onoga što se desilo 2014. godine. Tada je život stao. Imali smo na hiljade uginulih životinja, potopljenih objekata... Kada je vidio kakva je situacija turski ambasador me je pitao: ”Gdje planirate odvesti ovaj narod da živi?”. To je bila katastrofa! Nevjerovatna količina vode. Mi smo 10 dana iz grada vraćali vodu preko nasipa uz pomoću pumpi”, istakao je Minić.
