Njemačka ekonomija je u prošloj godini pala za 0,2 odsto i nadovezala se tako na pad od 0,3 odsto na kraju 2023, objavio je danas njemački Savezni zavod za statistiku.
Rezultat je posljedica pada u ključnim sektorima kao što je auto-industrija i industrija mašina, a problemi su zabilježeni i u građevinskoj industriji.
Njemački sektor usluga je prošle godine porastao za 0,8 odsto, ali sa značajnim varijacijama. U trgovini, transportu i uslugama smještaja je registrovana stagnacija, dok je istovremeno zabilježen rast u oblasti informacija i komunikacija (IKT) za 2,5 odsto.
Bruto investicije u osnovna sredstva su smanjene za 2,8 odsto, posebno u njemačkom građevinarstvu i mašinskoj industriji.
Potrošnja domaćinstava je u 2024. blago porasla, za 0,3 odsto, uz rast potrošnje na zdravstvo i transport, dok je državna potrošnja porasla za 2,6 odsto, podstaknuta većim socijalnim davanjima.
Spoljnotrgovinska razmjena je imala probleme, pošto je u prošloj godini njemački izvoz opao za 0,8 odsto, a uvoz je neznatno porastao za 0,2 odsto.
Bundesbanka je u svojoj decembarskoj prognozi ispravno procijenila da će rast Njemačke u ovoj godini ponovo biti negativan i iznositi minus 0,2 odsto.
Prema aktuelnoj prognozi, njemačka privreda će naredne godine porasti za skromnih 0,2 odsto i blago ubrzati na 0,8 odsto u 2026. i na 0,9 odsto u 2027.
Njemačka ekonomija se ne bori samo sa upornim ekonomskim preprekama, već i sa strukturnim problemima, saopštio je tom prilikom predsjednik Bundesbanke Joahim Nagel.
Kako se navodi, njemačka industrija je izvozno orijentisana i pod pritiskom da se prilagodi promjenama kao što su veće cijene energenata, prelazak na karbonski neutralnu ekonomiju ili starenje populacije.
Pored toga, njemačke kompanije se sve više suočavaju sa protekcionističkim tendencijama i rastućom konkurencijom iz zemalja u razvoju na globalnim tržištima, a Kina je zauzela značajan tržišni udio u sektorima kao što su automobilska i hemijska industrija,
