Aleksandra Mladenović odrasla je na selu gdje je s roditeljima često znala da zasuče rukave i uzme motiku u ruke.
"Umijem da okopam njivu, sve umijem. Bilo bi sramota da sam dijete sa sela a da ne znam. Odmalena brat i ja to radimo, sve smo naučili. Tata i mama su nas učili, sa njima smo radili, pomagali smo im koliko smo mogli. Učila sam to i u Poljoprivrednoj školi u Žitorađi. Imali smo praksu na kojoj smo morali i da kopamo kukuruz i da oremo njivu", rekla je pevačica i otkrila kako se izvukla s jednog radnog zadatka.
"Nisam puno kopala. Znam to da radim, ali je kopala moja tadašnja simpatija umjesto mene. Snašla sam se. Ali sam zato morala da orem, imali smo profesora kog smo zvali Bucko. Bio je baš strog. Sve je moralo da bude lijepo okopano i sređeno. Učio nas je da oremo njive, ubace nam ono sporohodno i mi oremo. Bilo je interesantno. Svakako sam dijete sa sela i ništa mi to nije bilo strano".
Aleksandru nikada nije bilo sramota da kaže da nije rođena u gradu.
"To su iskompleksirani ljudi! Ja se ponosim time odatle potičem i srećna sam što sam odrasla u zdravoj sredini. U Beograd sam došla sa 20 godina, za mene je to bila velika promjena. Mama i tata su plakali kada su me dovezli, bila sam podstanar. Mama je brinula kako ću sama, rekla sam joj: "Ma, ženo, pusti me! Moram, ne mogu više." Odlučila sam da dalje nastavim sama, uz podršku roditelja i najbližih".
Kako kaže, njen "stari" i "novi" život nisu se mnogo razlikovali.
"I kao mala sam mnogo radila. Moj brat svira, imali smo svoj bend. Svuda smo bili atrakcija kada se pojavimo tako mali, a talentovani. Znali smo sve pjesme za svadbe i veselja. Ni tada mi ništa nije padalo teško, čak ni kada zaspim, pa me tata nosi kući, ni kada sam usklađivala nastupe sa školom. Imala sam svesku u kojoj sam zapisivala nastupe, bila je puna. Mnogo smo nastupali, mjesečno više od 20 puta. Tako da sam navikla na to, uživam, lijepo mi je. I kao mala, pošto me je često čuvala baka, non-stop sam pjevala, ona je vikala:"Dijete, odakle više taj glas?", a onda vidim da su se sve komšije okupile oko njene kuće i da me svi slušaju i gledaju. Bilo je teško pomagati roditeljima po vrućini, ali tako se gradi ličnost. Neki ljudi su dobili sve na gotovo, pa ne znaju šta je muka i ne znaju da cijene dinar, a ja to sada znam", rekla je Aleksandra Mladenović.
(Kurir)
