Osim političko-pravnih, odluka Ustavnog suda BiH o šumama Republike Srpske, po svemu sudeći, ima i ekonomske motive, ali i posljedice.
Na ovo ukazuju stručnjaci i naglašavaju da se na ovaj način Srpskoj želi oduzeti pravo na raspolaganje takozvanim zelenim sertifikatima.
O koliko ozbiljnom pitanju i kakvom ekonomskom potencijalu se radi, potvrđuju podaci koji pokazuju da ukupno tržište karbon kreditima trenutno vrijedi skoro 230 milijardi evra i ima ogroman rast.
Javnost je odavno upoznata da odluka Ustavnog suda BiH kojom se Republici Srpskoj pokušava osporiti vlasništvo nad šumama ima političku pozdadinu, međutim stručnjaci upozoravaju da glasanje u Ustavnom sudu nosi i ekonomske motive.
Sarajevo navodno pokušava oduzeti karbon kredite ili takozvane sertifikate na koje pravo polaže Republika Srpska.
Profesor banjalučkog Pravnog fakulteta Darko Radić koji se bavio pravnim uređenjem prirodnih resursa u Srpskoj objašnjava da svaka šuma ima odrđeni potencijal u msislu da apsorbije iz atmosfere određenu količinu ugljen-dioksida.
"Za svaku tonu ugljen-dioksida koju vaša šuma može apsorbuje vi od sertifikacijski kuće dobijate CER - setifikat emisione redukcije sa kojim možete da trgujete na berzi", kaže Radić za RTRS.
Koliko je snažno tržište karbon kreditima govori govori i njegova procijenjena vrijednost koja iznosi preko 230 milijardi evra.
Dragan Čomić, prodekan za naučno-istraživački rad na Šumarskom fakultetu u Banjaluci, kaže da je potrebno pirpremiti same karbon projekte koji su veoma kompleksni.
"Nakon toga treba da dođu akreditovana tijela i ustanove da je situacija na terenu takva kao što je navedeno u projektnoj dokumentaciji i tek nakon toga da se izdaju karbon krediti kojima može biti prometovano na tržištu", rekao je Čomić.
Ako se uzme u obzir činjenica da je polovina površine pod šumama jasno je da je Republika Srpska raspolaže ogromnim skrivenim potencijalom i zbog toga bi mogla biti interesantna kompanijama sa zapada.