Za porodične odnose se kaže da su najvažniji, međutim oni su često i najkomplikovaniji, a pogotovo odnos između svekrve i snaje.
Ispovijest Ivane o njenom odnosu sa svekrvom Jasminom je čist primjer upravo takvog jednog komplikovanog odnosa, a prenosimo vam je u cjelosti:
"Dosta je, Jasmina! Neću da te slušam kako govoriš da nisam dovoljno dobra za tvog sina! – viknula sam, glas mi je drhtao, ali nisam popustila. Jasmina je stajala na vratima naše dnevne sobe, prekrštenih ruku na grudima, sa prezirom u pogledu. Iza nje, moj muž Darko je ćutao, gledajući u pod, kao da se nada da će se sve riješiti samo od sebe.
Bila je to treća nedjelja popodne zaredom da je došla nenajavljeno, sa istim žalbama: 'Zašto ručak nije spreman? Zašto mala Hana još uvijek nema kapu na glavi? Zašto ne možeš da napraviš sarmu kao ja?' Svaki put sam teško gutala, pokušavajući da budem ljubazna, ali tog dana je nešto puklo u meni. 'Izlazi iz moje kuće!' rekla sam tiho, ali čvrsto. Jasmina me je pogledala kao da sam joj upravo zabila nož u leđa. Okrenula se i zalupila vrata.
Darko je ostao da sjedi na kauču, 'Znaš da si pretjerala?' rekao je poslije nekoliko minuta tišine. 'Možda jesam, ali više ne mogu ovako da živim', odgovorila sam. Suze su mi navrle na oči, ali nisam željela da plačem pred njim. 'Svaki put kada dođe, osjećam se kao gost u sopstvenoj kući. Nikada nisam dovoljno dobra za nju'.
Nisam mogla da spavam te noći. Razmišljala sam o svemu što sam prošla otkako sam se udala za Darka. Prva godina našeg braka bila je puna malih podbadanja: 'Moja mama to radi ovako… Moja mama kaže da…' U početku sam pokušavala da joj udovoljim, ali što sam se više trudila, postajala sam sve nesrećnija. Kada se Hana rodila, sve je postajalo još gore. Jasmina je dolazila svaki drugi dan, donosila je supe i savjete, i osjećala sam se kao da gubim kontrolu nad svojim životom.
Sljedećeg dana sam rekla Darku: 'Više ne želim da razgovaram sa tvojom mamom. Ako želiš da vidiš Hanu i mene, nemoj joj dozvoliti da dolazi dok smo ovdje'. Darko me je pogledao kao da sam poludjela. 'Ne možeš to od mene tražiti! Ona mi je majka!'.
'A ja sam tvoja žena! Zar ne vidiš koliko me to uništava?'
Dani su prolazili u napetoj tišini. Darko je bio povučen, često je izlazio iz kuće bez riječi. Jasmina nije zvala, nije dolazila. Prvi put poslije dugo vremena osjetila sam mir u svom domu. Hana je bila srećnija, imala sam više strpljenja za nju. Počela sam da kuvam šta mi se sviđa, da ukrašavam stan po svom ukusu, bez straha da će neko doći i reći da to nije dobro.
Jednog dana Darko se rano vratio kući s posla. Sjeo je za sto i rekao: 'Razgovarao sam sa mamom. Kaže da si je povrijedila, ali da joj nedostaje Hana'. Osjetila sam knedlu u grlu. 'I meni nedostaje mir u kući', odgovorila sam.
'Možda bismo mogli da nađemo kompromis?' tiho je upitao.
'Kompromis? Dakle, sve se vraća na staro?'
'Ne… Ali možda može da dođe kada nisi kod kuće? Ili možemo da vodimo Hanu kod nje?'
Nisam znala šta da kažem. Dio mene je želio da popusti zbog Darka i Hane, ali drugi dio je znao da bi to značilo povratak starim navikama i gubitak sebe.
Prošlo je nekoliko nedjelja bez ikakvog kontakta sa Jasminom. Darko ju je povremeno posjećivao sa Hanom, ali ja nisam išla sa njima. U početku bi mi komšije govorile:
'Šta si uradila svojoj svekrvi? Jadna žena stalno plače!' Osjećala sam se krivom, ali i s olakšanjem.
Jednog dana mi je zazvonio mobilni telefon. Bila je Jasmina. Nisam željela da se javim, ali nešto me je ipak natjeralo da pritisnem zeleno dugme.
'Ivana… možemo li da razgovaramo?'
Njen glas je bio tih, isprekidan.
'O čemu?'
'O nama… O Hani… O svemu što se dogodilo'.
.webp)
Dogovorile smo se da se nađemo u malom kafiću u centru grada. Kada sam stigla, ona je već sjedila za stolom, nervozno vrteći šolju kafe.
'Znam da nisam bila fer prema tebi', počela je. 'Ali znaš… kada si cijelog života navikla da ti je sin potreban, teško je pustiti ga da ode drugoj ženi. Plašila sam se da ću ga izgubiti…'
Suze su joj se kotrljale niz obraze. Nisam znala šta da kažem.
'Nisam htjela da budem zla… Samo… nisam znala kako drugačije da to uradim. Oprosti mi ako možeš'.
Osjetila sam olakšanje, ali i tugu zbog svih propuštenih prilika da iskreno razgovaramo.
'I meni je bilo teško', priznala sam. 'Samo želim mir za svoju porodicu'.
Dogovorile smo se da pokušamo da izgradimo novi odnos – polako, bez pritiska ili očekivanja.
Danas, godinu dana kasnije, naš odnos nije savršen, ali više nema tenzija ni lažnih osmijeha. Jasmina dolazi kada je pozovemo, poštuje moje granice i odluke o Hani. Darko i ja smo ponovo otkrili bliskost koju smo skoro izgubili".
