Велики број возача у Србији има погрешно схватање о томе шта банкина заправо представља, а недавно се управо зато повела полемика и на друштвеној мрежи Икс. Умјесто тачног разумијевања шта је банкина, многи грешком вјерују да је то заштитна ограда поред пута.
Професор Саобраћајног факултета у пензији Милан Вујанић, стручњак за безбједност саобраћаја, разјаснио нам је ову, али и друге честе заблуде које могу утицати на безбједност у саобраћају.
Шта је банкина и како се користи?
Банкина је, по дефиницији професора Вујанића, проширени дио пута који се налази уз саму возну траку, дизајниран да буде или раван или благо нагнут. Примарна сврха банкине је да омогући возилу које из било ког разлога треба да се заустави или склони, да то учини без ометања протока саобраћаја, а служи и за постављање сигнализације и сигурносне опреме. Чак и да постоји заштитна ограда, она је постављена на банкини.
"Банкина је дио од ивице пута на даље и може бити под шљунком или травом, или је земљана", објашњава Вујанић.
Које још заблуде постоје у саобраћају?
Поред неспоразума око банкине, постоје и друге значајне заблуде у вези са саобраћајем. На примјер, постоји општа заблуда да је обилажење аутобуса који се зауставио на стајалишту када је пуна линија на путу забрањено. Међутим, професор Вујанић истиче да је обилажење дозвољено све док не долази до формирања колоне од више од два возила.
Додатно, у ситуацијама на раскрсници гдје возачи чекају условно зелено свјетло за скретање десно, а испред њих се не налази више од два возила, дозвољено је обилажење тих возила.
"Па можете да заобиђете и полицијско возило са укљученом ротацијом", објашњава Вујанић.
Једна од значајних недоумица односи се и на важење саобраћајних знакова. Многи возачи нису сигурни до када тачно важи постављени саобраћајни знак. Професор Вујанић разјашњава да знакови изричите наредбе, као што је ограничење брзине, важе до сљедећег знака или до раскрснице, те да правило важи кроз цијелу раскрсницу, што значи да на излазу из раскрснице знак више не важи, осим ако није другачије наведено.
С друге стране, када је ријеч о знаковима обавјештења као што је знак за првенство пролаза они могу да важе све док нису изричито поништени.
"Можемо да ставимо један знак за првенство пролаза овдје [у Београду] и он може да важи до Новог Сада, све док не буде поништен", наглашава Вујанић.
Такође, постоји заблуда везана за одговорност у случају ланчаних судара. Уобичајено мишљење је да су у случају ланчаног судара због недовољног одстојања криви други, трећи, пети и сви остали возачи, јер нису држали довољно одстојање. Међутим, Вујанић објашњава да је, уколико први возач нагло закочи без претходне провјере да ли је безбједно да то учини, одговорност искључиво на њему, што наглашава важност одговорног понашања сваког возача у саобраћају.
Разбијањем ових митова, професор Вујанић тежи ка повећању свијести о правилном понашању у саобраћају, што је кључно за безбједност свих учесника. Његове поруке служе као важан подсјетник на то колико је неопходно континуирано образовање и информисаност возача за сигурност на путевима.
