Драшко Станивуковић ових дана је погубљен као никада до сада. Не иду политички планови онако како је он замислио, тачније, не иду никако јер, скоро свакодневно, добија шамар за шамаром и остаје све усамљенији међу опозицијом. Дефинитивно није очекивао да ће Милан Миличевић имати толику подршку у СДС-у у коме сада чак размишљају и да га поново кандидују за лидера странке, иако је поднио оставку. Према нашим сазнањима из те партије, Миличевић је на то спреман.
Зашто је ово проблем за Станивуковића? Зато што је Миличевић најавио да ће СДС имати своје кандидате за инокосне функције на наредним изборима, што ремети планове лидера ПДП-а да он буде заједнички кандидат опозиције за предсједника Републике.
Многи говоре да је управо он тај који је окренуо дио СДС-оваца против Миличевића, надајући се да ће његовим одласком та странка одустати од својих кандидата и дати подршку Станивуковићу. Међутим, унутар самог СДС-а створен је много већи отпор према тој струји, што је многе, па и Станивуковића изненадило и забринуло.
Заправо је добио шамарчину реалности. Према нашим сазнањима, СДС ће ускоро окупити Миличевићеве присталице како би се разрадио конкретнији план за његов повратак на чело странке. У игри је неколико опција: да га за предсједника странке предложе они који га подржавају у СДС-у, да у Теслићу организују скуп Миличевићевих присталица на коме би се тражило повлачење његове оставке или да се крене са потписивањем петиције за његов повратак.
Све ово никако не одговара Драшку Станивуковићу. Знао је он да Миличевић има подршку, али баш оволику није очекивао. Изненађени су тиме и његови пулени унутар СДС-а, то је ова екипа која се свим силама трудила да ‘’скине’’ Миличевића са предсједничког мјеста. И они су сада забринути јер његовим повратком остају у немилости струје која је много јача него што су мислили.
Остатак опозиције не треба ни помињати када је Станивуковић у питању јер се не зна ко му жели већу пропаст - Листа за правду и ред или Народни фронт. Њихову подршку за изборе неће никада добити. Чак су му и резервни планови пропали, а то је покушај да оснује неки покрет који би био алтернатива опозицији. Ту је планирао да убаци Игора Радојичића који предводи покрет ’’Својим путем’’, затим СДС-овог Вукоту Говедарицу који одавно тражи смјену предсједника своје странке и Дејана Којића, ДЕМОС-овог начелника Пала који има неки свој курс.
Међутим, и овај резервни план је пропао, а Станивуковићу су отказала сва тројица. Занимљиво, Радојичић јер на тендеру за реконструкцију градске расвјете у Бањалуци није прошла фирма чији је власник Радојичићев кадар. Одустао је и Говедарица кад је видио да план растурања Миличевића и његове струје не иде онако како је замишљено.
Ни Којићу са Пала, онда, није преостало ништа друго него да и он одустане. Тако су од Драшка Станивуковића многи опозиционари одустали. Мислио је да је недодирљив, у ствари, испао је наиван и, на крају, усамљен у својим амбицијама. Ни његови страначки ботови који га на сва уста хвале по друштвеним мрежама и о њему пишу хвалоспјеве, не успијевају да му поправе расположење. Партија Демократског Прогреса све више постаје Партија Драшкове Пропасти.
.webp)
.webp)
