Дубоко у свемиру, око пет милијарди свјетлосних година далеко, астрономи су открили црну рупу која би могла бити најмасивнија икада пронађена.
Према новим мјерењима, галаксија SDSS J1148+1930 крије космичког гиганта чија је маса невјероватних 36,3 милијарде пута већа од нашег Сунца, пише ScienceAlert.
Поређења ради, црна рупа у центру наше галаксије, Млијечног пута, има „само“ 4,3 милиона соларних маса.
„Ово је међу 10 најмасивнијих црних рупа икада откривених, и врло вјероватно најмасивнија“, рекао је астрофизичар Томас Колет са Универзитета у Портсмуту.
„Већина других мјерења маса црних рупа су индиректна и имају прилично велике несигурности, тако да заправо не знамо са сигурношћу која је највећа. Међутим, имамо много већу сигурност у вези са масом ове црне рупе захваљујући нашој новој методи.“
Једини начин да се тестирају те границе јесте проналажење посебних свемирских објеката попут онога што астрономи називају Космичком потковицом. То је феномен гдје се свјетлост из удаљене галаксије савија и увећава гравитацијом масивне галаксије испред ње, стварајући риједак ефекат гравитационог сочива. Тим астронома, предвођен Карлосом Мело-Карнеиром, користио је овај ефекат да „измјери“ супермасивну црну рупу.
„Ово откриће смо направили у 'успаваној' црној рупи – оној која тренутно активно не усисава материјал“, рекао је Мело-Карнеиро.
„Открили смо је само захваљујући њеној јакој гравитацији и утицају који има на околину.“
Оно што откриће чини још узбудљивијим јесте чињеница да је SDSS J1148+1930 такозвана фосилна галаксија – масивна галаксија настала спајањем мањих галаксија.
Научници вјерују да су се временом ове галаксије, свака са својом супермасивном црном рупом, спојиле у једну, а њихове црне рупе су се на крају спојиле у једног гиганта од 36 милијарди соларних маса. Ово пружа кључни траг за рјешавање једне од највећих мистерија универзума – како супермасивне црне рупе постају толико огромне.
„У Космичкој потковици видимо завршно стање формирања галаксије и завршно стање формирања црне рупе“, закључује Колет.
Откриће је објављено у часопису „Monthly Notices of the Royal Astronomical Society“.
