Američka podmornica na nuklearni pogon koja je udarila u podvodni objekat početkom oktobra, zapravo je udarila u nepoznatu podvodnu planinu, otkrila je istraga.
Podmornica je nakon sudara morala da krene iz Južnog kineskog mora u Guam na popravku, prenosi CNN.
USS Konektikat je plovio na spornom plovnom putu kada je udario u objekat 2. oktobra, ali u to vrijeme nije bilo jasno šta je udario.
U nesreći je povrijeđeno nekoliko mornara na brodu USS Konektiket, rekli su zvaničnici. Nijedna od povreda nije bila opasna po život.
-Istraga je utvrdila da je USS Konektikat udario o nepoznatu podmorsku planinu dok je djelovao u međunarodnim vodama u regionu Indo-Pacifika, rekao je portparol 7. flote za CNN u saopštenju.
Američka 7. flota deluje u zapadnom Pacifiku i Indijskom okeanu.
Kada je objavila nesreću 2. oktobra, američka pacifička flota je saopštila da nije bilo oštećenja na nuklearnom pogonskom sistemu podmornice.
Konektikat, sa sjedištem u Bremertonu u Vašingtonu, jedna je od tri jurišne podmornice klase Sivulf u floti mornarice.
Ove podmornice su dizajnirane tokom Hladnog rata, imajući u vidu mornaricu bivšeg Sovjetskog Saveza, kako bi poboljšale sposobnost SAD da napadaju podmornice i površinske brodove. Svaki upravlja sa posadom od oko 140 ljudi.
Istraga komande je dostavljena komandantu 7. flote SAD na ''pregled i odobrenje'', navodi se u saopštenju flote.
Do sudara je došlo u posebno osetljivom trenutku u američko-kineskim odnosima, pošto je kineska vojska slala avionu u tajvansku zonu protivvazdušne odbrane.
Na dan sudara, Kina je uletjela sa 39 aviona u zonu protivvazdušne odbrane. Dva dana kasnije, Kina je u zonu uletjela sa rekordnih 56 aviona u periodu od 24 sata.
Iako je broj upada opao za kratko vrijeme, oni su od tada ponovo počeli.
Ministarstvo odbrane Tajvana je u nedjelju saopštilo da je osam aviona Narodne oslobodilačke vojske ušlo u zonu protivvazdušne odbrane, dok je još šest uletjelo u ponedjeljak.
U međuvremenu, tenzije između Vašingtona i Pekinga su porasle. Prošle nedjelje, američki državni sekretar Entoni Blinken pozvao Tajvan da ima ''značajno učešće“ u Ujedinjenim nacijama, nazvavši učešće Tajvana ''ne političkim, već pragmatičnim pitanjem“.
Saopštenje je izazvalo ljuti prekor Pekinga, koji ujedinjenje sa ostrvom kojim se nezavisno vlada smatra jednim od svojih primarnih ciljeva i odlučno se protivi učešću Tajpeja na međunarodnim forumima.
