Jedna od najvatrenijih zagovorenica agresije na SRJ 1999. godine, tadašnja državna sekretarka SAD Medlin Olbrajt, zaradila je 20 miliona evra od prodaje "Telekoma Kosova", pišu češki mediji.
Praški portal "Parlamentarni list" navodi da se Olbrajtova vodila isključivo ličnim razlozima u svom zalaganju za bombardovanje SRJ 1999. godine, kao i za stvaranje tzv. nezavisnog Kosova. Portal navodi da je ona zahvaljujući svojim bliskim vezama sa liderima terorističke OVK, prije svega sa Hašimim Tačijem, poslije dolaska međunarodne uprave na Kosovo i Metohiju, privatizovala kosovsku telefonsku kompaniju "Ipko", a koju je njena kompanija kasnije prodala slovenačkom operateru "Telekom Slovenija".
Transakcija je izvršena pod odličnim uslovima za Olbrajtovu i njenu kompaniju.
Procedura prodaje telefonske kompanije bila je uređena tako da na konkursu pobedi "Olbrajt kapital menadžment". Nakon preuzimanja Olbrajtova je kompaniju prodala za 20 miliona evra.
Na direktno pitanje čeških medija da li poslije 20 godina misli da je bilo u redu da NATO snage bombarduju Srbiju i pobiju više hiljada ljudi, među kojima i mnogo žena i djece, Olbrajtova nije pokazala ni trunku kajanja.
"U Jugoslaviji, BiH i na Kosovu dogodilo se da je umrlo mnogo ljudi i moram da kažem da je to bila tragedija, kao i da smo dugo pokušavali da pronađemo diplomatsko rešenje. Mi nismo htjeli da koristimo bombe, ali stvarno tamo su Srbi na Kosovu ubijali ljude. Koliko puta smo vodili diplomatske pregovore, dali smo sve od sebe, ali Srbi su ubijali ljude samo što su bili muslimani...," brutalno je Olbrajtova cijeli srpski narod proglasila zločinačkim.
Olbrajtova je ranije, upoređujući krizu na Kosovu sa situacijom u Siriji, rekla da postoji niz različitih legalnih načina da SAD napadnu tu zapadnoazijsku državu bez odobrenja Savjeta bezbjednosti UN.
"Mislim da ima bezbroj različitih načina da to uradimo. Kad pitate da li je to legalno - iskreno, da se vratim na Kosovo, sistem je u neku ruku rekao da ono šta smo uradili tamo nije legalno, ali je bilo pravično. Uvijek sam vjerovala da smo bolji u mulilateralnim nego unilateralnim akcijama. Ali, postoje drugi načini da se to shvati i izađe iz slijepe ulice Savjeta bezbjednosti," zaključila je Olbrajt.
