Oni su za "Blic" progovorili o tragediji koja ih je zadesila.

„Majka je umrla od srčanog udara, otac je bio dva puta negativan na antigenskom i PCR testu, a sestri je dan-dva pre smrti konstovan blaži oblik“, pričaju za „Blic“ druga ćerka Đurovića, Ana Cvetković, njen suprug Đorđe i sin Stefan, mladić koji se najviše starao o bolesnoj babi, djedu i svojoj teti.

Prvo je preminula Miroslava u noći između 15. i 16. oktobra od infarakta dok se njen suprug oporavljao od teške upale pluća.

„Ona je letos imala infarkt, a bila je i dijabetičar. Odjednom joj je bilo loše i za tren je nestala. Taj stres je još neoporavljenog oca dotukao. Vratio se kašalj i gušio se. Kada smo odveli u privatnu kliniku ljekar je rekao da se na snimku vidi blagi začetak korone, pa je 18. oktobra smješten u kovid bolnicu u Leskovcu“, priča Ana.

Njen otac je imao karcinom debeleog crijeva i prostate. U međuvremnu je pozlilo Svetlani Đurović.

„Moja sestra je sa 40 godina imala problema sa srcem i nosila je dva baj-pasa, ali nismo znali da u sebi ima veće zlo, da ima karcinom i da je metastazirao. Krila je od nas. Požalila mi se dok je otac bio u bolnici da je krvarila i da ima dijareju“.

Miroslava, koja nigdje nije radila i živjela sa roditeljima, primljena je 20. oktobra u KC u Nišu, pošto su leskovački ljekari uspjeli da zaustave obilno krvarenje. Preminula je 23. oktobra.

„Tog dana smo baki davali sedmodnevni pomen. Zvao sam tetu. Nije se javljala, da bi tek uveče javili mami da joj je sestra preminila oko 10 sati, priča Stefan sa suznim očima, pred čijim nogama se Svetlana onesvestila pre nego će svom silinom jurnuti opaka bolest.

Ona je testirana u niškoj bolnici i konstatovan je blagi oblik korone, ali su im ljekari rekli da to nije problem, nego drugo žarište koje moraju da pronađu.

„Mi ne sporimo da je stres sve pokrenuo a da su moguću koronu zapatili usput“, kažu sve troje.

Ostao im je samo deda i otac koji je s njima komuncirao telefonom skoro sve do poslednjeg daha.

„Tražio je da se čuje telefonom sa ćerkom, a ona je već bila mrtva. Lagali smo ga da spava i da je boli glava. Tako su i on i baka otišli na onaj svijet ne znajući šta im je sa ćerkom. Ali, ako postoji drugi svijet, tamo su se sreli“, priča mladić koji se sa roditeljima sprema da obiđe tri groba na obližnjem Svetolijskom groblju u Leskovcu.

Porodica preminulih tvrdi da su leskovački ljekari bili veoma odgovorni.

„Čak su nas i odvraćali da ne insistiramo da oca smjestimo u bolnicu kako se ne bi zarazio, ali na kraju je moralo“, veli Ana, koja kaže da je direktor Opšte bolnice Nebojša Dimitrijević urgirao da se njena sestra primi u KC Niš.

Dimitrijević kaže da nije do detalja upoznat sa tragedijom porodice Đurović, ali se seća da ga je neko zvao da urgira jer je Svetlana nekoliko sati ležela u sanitetskom vozilu čekajući da je neko primi u KC Niš.

 „Stanje sa koronom je veoma strašno u Leskovcu i mi više nemamo mjesta za prijem bolesnika pa ih šaljemo u druge zdravstvene ustanove. Kada je u pitanju Svetlana znam da sam zvao Niš, ali ja to činim za svakog pacijenta“, kaže direktor Dimitrjević.

Kuća Đurovića neće ostati zatvorena. Trenutno su njoj Cvetkovići jer suotišli iz svoje kuće, budući da su Đorđevi roditelji zaraženi koronom.