Aleksandar Babić (21) i njegova majka Lucija Puškarić (55) žive u staroj oronuloj kući, koja je sve, samo nije dostojna normalnog i pristojnog života. Nadomak Rume, tačnije u mestu Hrtkovci, majka i sin se bore svakodnevno za bolji život.
Majka je razvedena, živimo jako teško. Ja sam sada završio školovanje, završio sam višu ugostiteljsku za konobara, i počeo sam da radim ovdje u školi sa djecom ometenom u razvoju – počinje Aleksandar za Telegraf.rs
Aleksandar ima i brata, ali kako kaže, on i pored volje ne može da živi sa njima, upravo zbog teških uslova.
– Brat je ostao kod oca, ovde ne može nikako da se snađe. Mi živimo od mamine invalidske penzije koja iznosi 16.000 dinara. Dok platimo sve troškove, nema ne ostane ništa.
Aleksandrova majka ima operisana oba kuka, problem sa štitnom žlijezdom, ali i čirom na dvanaestopalačnom crijevu.
– Ja sam na svu sreću zdrav, ali ona nije. Njeni lijekovi koštaju oko 5.000 dinara, ali nerijetko se odluči da ih ne popije, ili pije na dva dana kako bi joj duže trajali, i ostala neka crkavica više da imamo za hljeb. Ja sam počeo da radim, ali su ta primanja jako mala, imam veliku želju da postanem policajac, prijavio sam se za to i sada čekam.
Pored njihove male i oronule kuiće, u kojoj sve duva i ništa nije funkcionalno, imaju započetu kuću, koja nikada nije završena.
– Mi pored kuće u kojoj živimo imamo započetu malu kuću, ali je nisu završili. Nama je tu kuću počeo da gradi predsjednik opštine, ali je nažalost dao otkaz i to je tako ostalo. Ta kuće je po planu imala 55 kvadrata, ali je misteriozno sve nestalo i nama je izgrađeno 30. To vam je jedna soba, i malo kupatilo, ali barem ne prokišnjava – kaže Aleksandar.
– Kuća u kojoj smo je jako mala, imamo dvije sobe i nemamo kupatilo. U jednoj sobi sjedimo, jedemo i spremamo hranu, a u drugoj spavamo, ali on je u lošem stanju jer prokišnjava. Stavljao sam najlon kako bih malo zaštitio unutrašnjost, ali nije pomoglo. Najgore je kada se kupamo, moramo da ugrejemo vodu, a onda se kupamo u koritu i lavor. Dok se mama kupa, ja idem i šetam ili radim nešto napolju, to je muka, posebno zimi, piše Telegraf.rs.
Kako i sam kaže, stanje je teško, a ide zima. Drva imaju samo za pola zime, tačnije šest metara a za ostatak ne za nju šta će. Ističe da mu je najbitnije da mu se pomogne oko sređivanja te male kuće, kako bi imali pristojan život, i kako bi se brat vratio kod njih jer to i želi, ne samo on, nego svi.
Ukoliko želite da pomognete Aleksandru i Luciji, možete ih kontaktirati na broj telefona: 063/1969818 ili uplatom na broj računa: 265-0000006210825 – 68.
