U odluci je navedeno da Republika Srpska, kao jedan od entiteta u BiH i s obzirom na oblasti u kojima imaju nadležnosti, ima pravo da razvija međunarodnu saradnju sa drugim relevantnim subjektima međunarodnog javnog prava i međunarodnim organizacijama i da to ne predstavlja preuzimanje nadležnosti BiH u oblasti spoljne politike.

Zahtjev za ocjenu ustavnosti pojedinih članova Zakona o republičkoj upravi tražilo je sedam bošnjačkih delegata u Vijeću naroda Republike Srpske kojima je bio sporan sam naziv ovog ministarstva, ali i njegove nadležnosti.

Kako su naveli u zahtjevu za ocjenu ustavnosti, sam naziv Ministarstva implicira da je entitetsko ministarstvo nadležno za oblast evropskih integracija i međunarodnu saradnju koja je "u isključivoj nadležnosti države BiH".

Na odluku Ustavnog suda BiH svoje mišljenje izdvojio je sudija Mirsad Ćeman, u kojem je naveo da je Ustavni sud postupio defanzivno i da je mogao i morao u ovom slučaju biti eksplicitniji, posebno u definisanju pojedinih ustavnih kategorija, kao što je na primjer spoljna politika.

U Republici Srpskoj kažu da je odluka Ustavnog suda BiH očekivana, da Srpska već sarađuje sa međunarodnim organizacijama i regijama u EU, te da je Ministarstvo za evropske integracije i regionalnu saradnju to koje koordiniše sve te procese.

Član Odbora za evropske integracije i regionalnu saradnju Narodne skupštine Republike Srpske Srđan Mazalica rekao je za Nezavisne novine da je odluka Ustavnog suda BiH i formulacija da Republika Srpska ima pravo na međunarodnu saradnju u saglasnosti sa Ustavom i ustavnim nadležnostima i da bi bilo iznenađenje da je odlučeno drugačije.

"Što se tiče evropskih integracija, više od 70 odsto zakonodavstva koje treba preduzeti iz EU je u nadležnosti entiteta, tako da je bilo kakvo osporavanje nadležnosti Republici Srpskoj u procesu evropskih integracija suludo", rekao Mazalica.