SAJ, Žandarmerija, dva Despota, policijski pas, Hitna pomoć, vatrogasci - scena kao iz filmova. Sve se odigravalo u gradiškom selu Turjak, gdje se 34-godišnji muškarac nakon što je na rođaka bacio bombu, zatvorio u kuću sa majkom.
Pregovarački tim MUP-a Republike Srpske od sinoć je bio na zadatku. Na lice mjesta stigao je i ministar unutrašnjih poslova Dragan Lukač. Oko 13 časova Specijalna antiteroristička jedinica MUP-a Srpske upala je u kuću, i osumnjičeni je uhapšen. Njegovu majku koja je bila zatvorena sa njim, u kući odvezla je Hitna pomoć.
Nakon više od 17 sati drame i neizvjesnosti mještani potkozarskog sela Turjak mogli su da odahnu. Policija je uhapsila muškarca koji se u kuću zatvorio sa svojom majkom.
Drama u Turjaku počela je juče kada je Dejan Borković, 34-godišnjak, u trenutku rastrojstva nasrnuo na rođaka Željka Samardžiju i bacio bombu na njega. Samardžija, Borković i komšije koje su pritekle nekoliko minuta su se otimali za bombu, zatim je Borković pobjegao u kuću. Samardžija je pozvao policiju u Gradišci, a oni kolege iz Banja Luke, jer je Borković odbijao bilo kakve kontakte. Nije pružao otpor prilikom hapšenja.
"Nismo uopšte znali šta se unutra dešava, da li su živi, da li je uradio nešto. Aktivirala se Žandarmerija koja je stavila pod blokadu sve to, čitavu noć i evo danas. Sada je došao SAJ, blokirali smo objekat ušli unutra, stavili pod kontrolu lica. Srećom sve je uredu, završeno je upsješno. Moram da čestitam svim pripadnicima policije na uspješnoj akciji, na upornosti, da to završimo na jedan lijep način bez žrtava. Imamo informaciju da se u kući nalazi veća količina eksploziva, bombi, ali uviđaj će dalje pokazati šta se sve unutra nalazi i šta su bili njeogi motivi, ali očito se radi o psihičkom poremećaju nema nikakvih drugih indicija da su neke političke, terorističe ili neki drugi motivi za ovakav događaj", rekao je Dragan Lukač, ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske.
Rođaci smo, Dejan je dobar momak, ali posljednjih nekoliko godina ima poteškoća, priča Željko. Jednog Željkovog sina je juče ujutru potjerao motikom, na drugog u traktoru posljepodne, bacao je pivske flaše. Željko ga je pokuša smiriti, i na kratko je u tome uspio. Kada su traktorima krenuli u njivu po slamu, situacija je izmakla kontroli, priča Željko.
"Mali je išao prvi, ja sam išao za njima. On ide nosi malj u jednoj ruci, u drugoj ja nisam vidio šta drži. Mali je protrkao, ja sam naišao s traktorom, on je mene lupio tu. Kako je to spalo na zemlju ja sam vidio da je bomba, ja sam skočio s traktora da uzmem bombu, on je uzeo prije, onda je tu nastala pometnja, mi smo se otimali za bombu. On je utekao, mi kad smo oteli bombu, on je utekao, a mi smo otišli i odnijeli onu bombu", priča Željko Samardžija.
Samardžije su provele besanu noć, jer je kuća Borkovića nekoliko stotina metara dalje. Žao im je rođaka i teške situacije koja je nastala. Odahnuli su kada je sve završeno bez žrtava, a policija u punoj opremi napustila njihovo selo.
