U cik zore obukli su uniforme i naštimali instrumente. Zasvirali su marševe i poznatim numerama kao i svakog Prvog maja budili sugrađane.
"To nam je iz neke ljubavi i druženja to je uživanje, ne pada teško, oko 4 se ustaje, spremanje kupanje i evo nas tu kada ih vidim odmah je tu neka šala“, kaže Aleksandar Bilić.
S ljubavlju ih dočekuju stanovnici svih dijelova Doboja. I stariji i mladi, sa darovima, i sjetom na prošla vremena.
"Kad dođu ja jedva čekam da izađem što ne bi oni se trude da dođu, a ja da ne izađem to nije fino“, kaže jedan naš sagovornik.
"Ima 20 možda i više godina ovdje ih dočekujemo, radujemo im se, ovo nam je ostavio komšija u amanet da ih dočekujemo“, dodaje drugi.
"Ustala sam jutros u 5 sati da dođem, ne znam dogodine da li ću ali od 2000., svaki put“, dodaje treći.
Nekada su grad obilazili u autobusu. Bilo ih je duplo više, sjećaju se stariji članovi.
"Sve se promijenilo, ljudi su se primijenili, ne vizuelno, psihološki, prije to bila radost stvarno radost, znate šta je 1. maj to se janjci okretali, prasci, priroda, gomila svijeta“, priča Radomir Ristić.
Sada je manje ljudi, kao i interesa za orkestar. Desetak članova baštini tradiciju u nadi da će besplatna škola trube koju nude, privući mlade.
"Ne odustajemo tako lako, ovo je jedini grad u Republici Srpskoj koji čuva tu tradiciju. Nekako mladi kao da to vrijeme troše na neke druge stvari i zato je malo teže naći nove članove“, kaže kapelnik orkestra Goran Mitrović.
Osim za Prvi maj, sviraju i za Đurđevdan. Jedini period kada zvukom trube orkestar nije budio Dobojlije su Drugi svjetski i protekli rat.
.webp)
