Zakoračio je u osmu deceniju života. Ali kazandžija i dalje spretan i okretan. Svoju radionicu neće napustiti tako lako. Prvi kazan tu je napravio 1971. godine. Nakon toga njih na stotine. Tako je vještinu u svom poslu doveo do savršenstva.
"Potrebno je da budeš dobar tokar, dobar bravar, limar, kovač, znači, svi zanati u metalstvu su sazdani da to napraviš ako ćeš biti neovisan od nekog", rekao je Marko Petković, kazandžija.
Sve to iskusni kazandžija uči i mlade naraštaje. Djecu sa suprugom nije imao. Ali je znanje prvo prenio na svoje kumče, a sada prenosi i na bratovog unuka.
"Ima svega da se nauči i eto učim neki zanat da nešto znam u životu. Naučio sam neke tako stvari, sitnice", rekao je Mirko Petković, osmogodišnjak.
"Povremeno, kad ima vremena, poslije škole dolazi kod strica. I ja sam tako i prije srednje škole i poslije dolazio na praksu što mi sada puno znači u životu", rekao je Zdravko Petković, Mirkov otac.
Zanati izumiru, a to nije dobro, priča kazandžija. Kaže da su dobri majstori uvijek bili poštovani i cijenjeni. Prisjeća se da je on svoj zanat učio baš kod jednog takvog majstora.
"On je bio autoritet. Mogu vam reći Salka nije bio Salka, nego je bio institucija u Derventi. Ja se prije zamažem, kaže on meni – majstor ne smije biti prljav. On naročito četvrtkom, marljivo izbrijan", rekao je Marko Petković, kazandžija.
Tako je i Marko cijelog života po uzoru na svog učitelja. Zanimljivo je da iz njegove radionice više od pola vijeka veseli strojevi putuju u sve zemlje bivše Jugoslavije. A tu u Kalenderovce, i tehnolozi, često, dolaze po savjet i znanje starog majstora.
.webp)
