Poručeno je da se oko 70 odsto spoljno-trgovinske razmjene Srpske odvija sa Evropskom unijom i da je vrijeme da se poveća izvoz i na evroazijsko tržište. Za sada, kaže u Područnoj privrednoj komori, Republika Srpska sa evroazijskog tržišta najviše uvozi naftu i naftne derivate, a izvozi voće. 

"Imamo trendove rasta sa Evroazijskom unijom. Prošle godine je taj obim spoljno-trgovinske razmjene bio negdje oko 700 miliona maraka, od čega je 650 miliona maraka iznosio uvoz, a izvoz je bio negdje na nivou od 50 miliona maraka. Uglavnom, oko 90 odsto naše spoljno-trgovinske razmjene sa zemljama Evroazijske unije se odnosi na Rusiju", istakao je Goran Račić, predsjednik Područne privredne komore Banjaluka. 

O ekonomskoj saradnji sa evroazijskim tržištem imao je šta da kaže i Gojko Rikalović, profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta. Tvrdi da Srbija i Republika Srpska itekako mogu računati na mogućnost većeg izvoza i na druga tržišta. Smatra da bi uključenje u neku od asocijacija moglo dovesti do većeg privrednog razvoja malih država i entiteta.  

"Mi ispunjavamo uslove za uključenje u Evroazijski savez. Ako idemo u Evropsku uniju, ne znači da stabilnost doprinosi ekonomskom razvoju. Znači, nestabilnost takođe, može podstaći razvoj. Zato je ovo veoma složena tema i odnosi, konačno, ekonomski su važni između onih koji pretenduju negdje da uđu i oni koji ih primaju", istakao je Gojko Rikalović, Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu. 

O povećanju izvoza na evroazijsko tržište govorio je i Stanko Stanić, dekan banjalučkog Ekonomskog fakulteta. 

Zaključeno je da privredna integracija ne mora biti institucionalnizovana, kao što je to Evropska unija, nego da se zemlje same priključe privrednom razvoju. Činjenica je, poručuju učesnici, da bi prije svega trebalo povećati broj investitora u BiH i Srbiju.