"Najteži period, odnosno oporavak privrede, tek predstoji", istakao je Tegeltija.

On je dodao da je zadovoljan radom Savjeta ministara u kriznom periodu naglasivši da su podrška zdavstvu, snabdijevanje i finansijska podrška Srpskoj, Federaciji BiH /FBiH/, te Brčko distriktu, bili ključni zadaci, kao i da bude zaštićen zdravstveni sektor od nekontrolisanog ulaska na granicama.

"Razgovarali smo na vrijeme sa međunarodnim finansijskim institucijama i sa Evropskom komisijom smo se dogovorili o podršci za zdravstvo i privredu od oko 700 miliona evra, a do kraja juna biće operativno 616 miliona", izjavio je Tegeltija za "Glas Srpske".

Prema njegovim riječima, sa međunarodnim finansijskim institucijama završeni su pregovori o oko 700 miliona evra za pomoć entitetima i Brčko distriktu u borbi protiv virusa korona, od čega je oko 630 miliona kreditnih sredstava i oko 80 miliona granta.

"Mislim da smo uradili odličan posao, ako se uzme da smo od 150 miliona evra u pregovorima sa MMF-om došli do više od 330 miliona evra. Novac je na računu Centralne banke i sada treba da bude poštovan proces prenosa na račune entiteta i Brčko distrikta. Nažalost, počeli su da se povlače neki loši politički potezi i licitira sa procentima raspodjele između entiteta i Brčko distrikta, a potom za raspodjelu između Vlade FBiH i kantona", rekao je Tegeltija.

On je ukazao da su nerazjašnjeni odnosi hrvatskih i bošnjačkih ministara preslikavanje odnosa iz FBiH, dodavši da mu je žao zbog blokade i što nema spremnosti za naredni korak.

"Sve to je ostavilo lošu sliku o nama, jer niko ne može da shvati da uložite napore da dobijete što bolje uslove, budu vam odobrena sredstva i ona ne budu raspoređena", istakao je Tegeltija.

Odgovarajući na pitanje da li će u slučaju nepovlačenja novca BiH morati da plaća penale, Tegeltija je rekao da je u nekoliko navrata sam razgovarao sa predstavnicima Centralne banke i da su oni isticali da im je potrebna samo promisorna nota Ministarstva finansija i trezora.

"Ta nota im je dostavljena, ali sada navode da treba dodatna odluka Savjeta ministara. Nisam siguran da li je u Centralnoj banci BiH u pitanju strah ili opstrukcija, ali još ne postoji spremnost da sredstva budu raspodijeljena, a kamate teku. S obzirom na to da je ovaj aranžman MMF-a program pomoći u sanaciji posljedica pandemije, nema dodatnih penala, osim redovne kamate", naveo je on.

Tegeltija je podsjetio sve u BiH da sredstva iz makrofinansijske pomoći Evropske komisije neće biti moguće povući dok se ne isplate sredstva MMF-a ,te da će i budući aranžmani sa međunarodnim finansijskim institucijama, poput aranžmana sa Svjetskom bankom, biti pod znakom pitanja, jer je pokazana "doza neozbiljnosti u veoma ozbiljnoj situaciji".

Govoreći o kreiranju budžeta institucija BiH za 2020. godinu, te stavkama na kojima bi moglo biti rezova, Tegeltija je naglasio da sve ono bez čega se može u ovoj godini neće biti finansirano.

"Pokušaćemo da ostvarimo finansijski okvir da bismo mogli da pružimo maksimalnu podršku u saniranju posljedica pandemije. Mislim da rokove imamo - to je 31. maj i nema razloga da budžet ne bude usvojen. Vjerujem da ćemo u dogovoru sa svima izglasati budžet u okvirima koji su neophodni za funkcionisanje, a sav višak iskoristiti za borbu protiv pandemije", istakao je Tegeltija.

Kada je riječ obezbjeđivanju novca za lokalne izbore, on je pojasnio da njihovo održavanje ne zavisi od toga da li će budžet BiH biti usvojen, jer Savjet ministara može donijeti posebnu odluku o finansiranju izbora, za šta ima sredstava.

"Izbori mogu biti raspisani i sredstva obezbijeđena. Opravdanja za neodržavanje izbora, za one koji ne žele izbore, nema i onaj ko bude glasao protiv odluke Savjeta o finansiranju izbora biće jasan pokazatelj ko je za, a ko protiv održavanja izbora. Nisam siguran da je bilo ko od ovih ljudi koji izgovor za neodržavanje traže u navodnom nedostatku novca, spreman da se baš tako jasno izjasni da traži prolongiranje da bi popravio političku situaciju", kaže Tegeltija.

Tegeltija je, govoreći o ponovnom otvaranju aerodroma u BiH, istakao da je Savjet ministara na prijedlog Ministarstva bezbjednosti donio izmjenu odluke o privremenom zatvaranju graničnih prelaza u vazdušnom saobraćaju za promet putnika.

"Izuzetak su bili humanitarni letovi, hitan medicinski prevoz, prevoz s ciljem traganja i spasavanja, te prevoz pošte i robe, kao i tehnički letovi bez iskrcavanja putnika i prinudna slijetanja, što je regulisano posebnim odlukama. Sačekaćemo preporuku zdravstvenih radnika i sve što bude rađeno kada je riječ o tom pitanju mora biti usklađeno sa drugim državama", rekao je Tegeltija.