Izvoz je, u odnosu na 2017.godinu, bio veći za 7,6 odsto. Ali, nisu svi privrednici prodatu robu uspjeli i da naplate. Koliki je iznos nenaplaćenih potraživanja u prošloj godini, u privrednoj komori RS još nemaju zvanične informacije. 

"Prema podacim koji se odnose na poslovnu 2017.godinu iznos nenaplaćanih potraživanja od kupaca u inostranstvu bio je oko 431 milion konvertibilnih maraka, što je za 10  procenata, odnosno tačno 10,2 odsto  više u odnosu na godinu ranije", navodi  Vladimir Blagojević, portparol Privredne komore. 

Kako se ne bi našli u situaciji da isporučenu robu i usluge ne naplate, prije ulaska u posao i sklapanja ugovora, privrednici bi trebali doboro da provjere sa kim ulaze u posao. Nekada ni činjenica da firma dolazi iz uređene države i ekonomskog sistema nije garancija sigurnog poslovanja. Jedan od načina da se firme zaštite je da pribave  informacije o bonitetu firme sa kojom ulaze u saradnju u Privrednoj komori Republike Srpske. 

"Bonitet, ako ćemo na najjednostavniji način to je jedna lična karta sa svim detaljima poslovanja jednog pivrednog društva.Tako da dobijanjem boniteta firme sa kojima naša kompanija potencijalno ulazi u saradnju, naša domaća firma može na najbolji način da se upozna sa poslovanjem te firme i da zna unaprijed koliko je platežno sposobna, koliko je uspješna zaista u odnosu na ono što se predstavlja, tako da može da donese odluku da li želi da posluje sa njima ili ne", kaže Blagojević..   

Druga mogućnost je da firme osiguraju svoja potraživanja kod osiguravajućih kuća i banaka. Mnoge države u svijetu imaju tzv. eksim banke koje se bave osiguranjem i kreditiranjem izvoza. Firme koje mogu da računaju na podršku agnecija iz matičnih zemalja u prednosti su jer mogu da daju povoljnije uslove kupcima poput odgode plaćanja, ili da ne traži bankarsku garanciju ili avansno plaćanje.

  U svijetu nije neobično ni osnivanje fondova cija sredstva služe za obezbjeđenje naplate potraživanja izvoznika.

"Ja mislim da bi bilo dobro na nivou Republike Srpske, kad to ne funkcioniše na BiH,  u opis posla u opis djelatnosti , zakonski urediti da to radi  da li Garantni fond ili Investiciono-razvojna banka, u toj nekoj transformaciji je čujem, da se bavi jednim takvim dijelom  i da jedn određeni iznos kapitala bud obezbijeđen za takve namjene. Vrlo često kad se priča o takvim poslovima postavlja pitanje kapitala. Ne mora to biti veliki portfelj, ne mora to biti veliki iznos kapitala. Mi možemo napraviti, naši su izvoznici relativno mali, jer su to mala i srednja preduzeća. To može biti iznos od 100 ili par stotina hiljada maraka ili evra izvoza i u smislu revolvinga kad vi napalatite prvi izvoz od 100 hiljada  odobri vam se nova garancija, to bi njima jako pomoglo", savjetuje Milenko Krajišnik , profesor Ekonomskog fakulteta Banjaluka.

Forma pomoći, pravne i ekonomske, izvoznicima nije važna. Najvažnije im je da imaju na koga  da se oslone i računaju kad naplata potraživanja u inostranstvu krene po zlu.