Dok su druge djevojčice zagledale lutke i igračke Željana Stevanović gledala je u konje. Jedna je od šestoro djece u porodici Stevanović u Batkoviću kod Bijeljine.
Da ide na časove jahanja, za gorivo nije bilo, ali je Željana svaki dan sa braćom pješačila po dva sata kako bi jahala. Često je plakala jer su je zadirkivali što nema svog konja. Najstariji brat koji je napunio 18 godina i otišao u inostranstvo da okuša sreću, od prve plate sestri je ispunio najveću želju.
"Nije nama bilo daleko, ali je mama govorila da jeste, ali mi odemo samo i vratimo se za dva sata. Ja nisam uopšte znala da mi je brat kupio i kada sam došla oni su meni rekli da idem ovdje do vikendice i da pogledam štalu. I kada smo došli tu, brat mi je otvorio štalu i on je stajao ispred vrata i ja sam uletjela zagrlila konja, zagrlila brata i tatu", prepričava nam Željana.
I njena majka Biljana dobro pamti taj trenutak.
"On je došao sa tom svojom prvom platom i pozvao je da dođe i bira sebi. Njena sreća je bila neopisiva, ali zašto? Ne samo zbog grla tog, nego zato što se poštuju moja djeca između sebe", priča ponosna majka.
Konjički sport u Semberiji je jedan od najstarijih. Za takmičenja uglavnom imaju muške džokeje, djevojčice su rijetka pojava, a Željana je sigurno na dobrom putu da postane.
"Dijete je dolazilo, poslije je pješke dolazila poslije škole, i braća njena za njom su jer ona je jedina kod njih tu sestra. I ona mnogo voli to i ja sam njoj davao jednog tu ponija. Ona je tu trenirala, ali sada je uzela konja od mene, ja dolazim pomažem joj", kaže Dragan Simić, KK "Vranac“, Velika Obarska.
Sanja o ranču i životu okružena konjima, prostrane livade semberske ravnice i da u sedlu ostane dugo, okružena braćom i roditeljima i ljubavlju kojom je ova skromna porodica usadila u srca svih članova.
