U kazanu napravljenom od medicinskog poljskog uređaja za sterilizaciju, koji se nekada koristio u partizanskim uslovima u šumi, Karlo Časar iz Bijeljine već godinama pravi rakije od različitih vrsta voća.
Kazan je, uz neophodnu korekciju, napravio sam i prilagodio ga svojim potrebama, a ovogodišnju sezonu završio je pečenjem rakije od aronije.
"Prvo sam mu odsjekao dno koje je bilo polu okruglo, pa sam napravio ravno dno, a potom sam ugradio mješalicu jer pečenje rakije traži da se miješa jer ako se ne miješa hoće da zagori. Tako da sam od tog autoklava, tako se zvao taj medicinski uređaj, napravio kazan koji ima zapreminu negdje oko 60-65 litara, a maksimalno negdje do 80 litara i taj kazan je u funkciji. Pečemo danas rakiju od aronije što je i meni prvi put da takvu vrstu rakije pečem jer na placu sam imao nešto aronije koja nije bila nekog kvaliteta da bih je iskoristio u nešto drugo pa sam odlučio onda da je stavim u kom. I danas evo taj kom je sazrio, pečemo je. Kad se aronija obere, skupi, onda se formira kom, a kom se formira tako što prvo voće treba da se samelje što sitnije da bi fermentacija išla što brže i što bolje. Pošto je aronija specifična, sitne bobe i ono ostalo, ja sam uzeo mikser za miješanje ljepila kod keramičara, i na bušilicu stavio i onda sam to usitnio, umuljao tim mikserom i to sam dugo radio, pola sata pošto je aronija tvrda, ne da se i kad sam dobio zadovoljavajuću masu onda sam dodao jedan do dva odsto šećera i morao sam dodati malo vode jer je bio pogust kom i onda sam miješao svaki dan“, priča Karlo Časar.
Prije procesa pečenja rakije, Karlo uz pomoć menzure i specijalnog instrumenta širometra provjerava da li je kom spreman za pečenje. Teško je tokom procesa pravljenja procijeniti koliko stepeni će imati rakija od aronije, ali poželjno je da ima bar 45 stepeni, a ako bude više, kaže, biće i bolje. Od 40 kilograma koliko je imao koma, trebalo bi da dobije tri do četiri litra rakije od aronije.
Osim aronije, Karlo svake godine odluči da okuša sreću u pravljenju rakije od specifičnog voća. U njegovom domaćinstvu, redovno se degustiraju rakije od zove, kivija, lubenice i aftuge.
"Najspecifičnije su recimo, to sam skupljao uz pomoć društva, nisam mogao sam, to je od zove. Kad zova cvjeta i one bobe se formiraju i sazre onda se to bere i na osnovu tih boba sam napravio kom i napravio rakiju od zove. Pravio sam rakije i od drugih. Recimo aftuga, to je jedna vrsta, kao korov, biljka koja raste uz kanale, smatraju je jako ljekovitom. Pekao sam rakiju od kivija, kod sestre u Loznici ima stablo kivija i mi smo skupili negdje oko 120-130 kilograma kivija i od toga sam napravio rakiju. Rakija je malo neobična. Iz hobija to radim, da imam te rakije koju niko nema i niko nije ni pekao. Еvo recimo jedna od tih rakija je rakija od lubenice. Nikad niko nije čuo da se pekla rakija od lubenice, a ja imam i od lubenice rakiju ispečenu“, priča Karlo.
Naredne sezone Karlo u planu ima da po prvi put napravi rakiju od ananasa u kazanu u kom su nastale i sve dosadašnje, a koji ima pogon na plin i tacnu za roštilj između destilata za vodu i dijela za kom, kako bi se uz čašicu dobre rakije i kvalitetan razgovor sa prijateljima mogao pojesti i po koji ukusan zalogaj. Karlu Časaru ovakve aktivnosti pričinjavaju zadovoljstvo, pa pored domaće rakije samostalno priprema i domaće vino.
