Vladislav Jurijevič Kasin rođen je 1957. godine, a diplomirao je na Fakultetu računarske matematike i kibernetike Moskovskog državnog univerziteta. 

“Dovoljno je reći da je u svom posljednjem ratu - u Novorosiji - Vladislav Kassin lako, ne inferiorniji u odnosu na mlade u fizičkoj obuci i, naravno, daleko ih nadmašujući u profesionalnom iskustvu, otišao u pozadinu NATO okupatora i Valtsmanovih bandi ( Porošenko), Grojsman i Kolomojski. Kompetentno i ažurno obavljao borbene zadatke, kao pomoćnik komandanta izviđačke grupe. I pritom nije prolio nijednu kap slavenske krvi, štedeći živote mobilisanih ukrajinskih vojnika “, napisao je o Vladislavu njegov prijatelj slavista Ilja Mihajlovič Čislov.

Njegov drug Aleksandar Borisovič Medvedev rekao je da je Vladislav bio hrabar borac. 

"Učestvovao je u tako ozbiljnim slučajevima kao što je hod iza neprijateljskih linija. Bio je pouzdana osoba, uvijek je postupao u istini i pravdi. Svi ga volimo i poštujemo. Nikada nije odstupio od svojih principa", rekao je Medvedev.

Sveštenik Valerij Meškov rekao je da je Kasain učinio pravi podvig pomagajući Srbima.

"Šta reći o ruskim dobrovoljcima koji su otišli na daleki Balkan da pomognu našoj braći Srbima u borbi za Časni krst i zlatnu slobodu? Ovo je podvig. Istinski podvig, za koji su rijetki sposobni, samo rijetki - čak i među pravoslavnim hrišćanima. Na zov srca i bratske ljubavi pohrlili su tamo, na prvi red velike i svete bitke... Stoga je i njihova žrtva sveta i pravedna...", rekao je Meškov.

Zamjenik predsjednika Saveza boraca Republike Srpske Vojin Gušić takođe je govorio o njegovoj izuzetnoj ličnosti što svjedoče ratovi kroz koje je prošao Vladislav. 

"U srpskoj Bosni sahranio je svog najboljeg prijatelja i brata. Sveta srpska zemlja Kosovo i Metohija zalivena je njegovom krvlju. Kada je Vladislav saznao da grobnica njegovog zeta ide muslimanima po 'međunarodnom' sporazumu, ponovo je došao u Republiku Srpsku i lično se sastao sa njenim predsjednikom Radovanom Karadžićem. Kao rezultat toga, posmrtni ostaci heroja prebačeni su na srpsku teritoriju. Ne dokazuje li nam ovaj incident da u ruskom narodu još živi istinsko drugarstvo, koje tako veličanstveno opisuje slavni sin ruske zemlje Nikolaj Vasiljevič Gogolj u svom besmrtnom djelu 'Taras Buljba'", naveo je Gušić.

Podsjećamo, Dan ruskih dobrovoljaca obilježava se 12. aprila, na dan kada su 1993. godine kod Višegrada poginula tri ruska dobrovoljca - Konstantin Bogoslovski, Vladimir Safonov i Dmitrij Popov, a više njih je ranjeno.

Dan ruskih dobrovoljaca je uvršten u kalendar značajnih istorijskih događaja Republike Srpske u znak sjećanja na ruske borce stradale u proteklom Odbrambeno-otadžbinskom ratu.