Ovo je nevjerovatna životna priča Branke Vasiljević Todorović iz Zvornika i Nihada Hamzić iz Kalesije koje su se srele u nesrećnim okolnostima, ali se izrodilo jedno prijateljstvo.
Vjerovatno se nikad ne bi ni srele da ih nije povezala nesreća.
Branka je organ svog sina Stefana, koji je u 19. godini stradao u nesreći, odlučila donirati. Dobila ga je Nihada.
Iako su se ljekari tome protivili, na Brankinu inicijativu srele su se tri godine nakon transplantacije.
"Divan je bio. Dijete za poželjeti, osjećajan, bio je mnogo human, dobar da bi mogla o njemu da pričam danima", navela je Branka i objasnila kako je došlo do Stefanove smrti.
"Desila se nesreća. 18. decembra i bio je mjesec dana u komi u Tuzli. Imao je 27 povreda od čega je najgora bila povreda mozga, hematom na mozgu. To je malo kretalo na bolje, da bi se onda uoči Nove godine situacija skroz pogoršala pa se Stefanu hematom vratio i uvećao. To nije bilo plavo nego crno i rekli su nam i da ostane živ biće biljka. Mi smo se molili da preživi pa makar bio biljka. 17. januara je proglašena smrt u 13:13", kazala je Branka.
Taj dan, prisjetila se Branka, iz Zvornika u Tuzlu vozio ih je drug kada su zvali iz bolnice i onda je ona odmah shvatila da nešto nije u redu.
Kada su došli, saopšteno im je da je njihov Stefan moždano mrtav.
"Bilo je mnogo teško kad ti pogledaš svoje dijete, da sve radi, srce, pritisak i sve, da ti neko govori da ti je dijete mrtvo. Mi svi razumijemo kada kažu umro ti je neko, ti razumiješ tu je kraj tu staje sve. Ali ne, nije. Onda su nas uveli u jednu sobu da se smirimo. Znala sam da će oni nas pitati za te organe. Nešto mi je govorilo. Moj Stefan je imao za to želju, jednom kad smo došli sa posla, pili kafu, gledali emisiju kada je tek počela priča o donorstvu i on meni kaže: Mama ja bi bio rad da sebi otvorim donorsku karticu", kazala je Branka.
Prije ove nesreće, prisjetila se Branka, njen Stefan je ranije imao nekih zdravstvenih problema pa je gledaocima "N1" ispričala emotivne detalje odnosa sa sinom.
"On je naslonjen na jednu natkasnu, a ja ležim na njegovom krevetu. On kaže: 'Gledaj kao da sam ja došao po tebe, ne ti po mene'. Uzima telefon i kaže: Zamisli 13:13 sad bi bio u kafiću i pio kafu. Sljedeće godine u 13:13: se proglašava njegova smrt", prisjetila se Branka.
Najteže pitanje koje se postavlja svakoj majci koja izgubi dijete jeste kako to preživjeti i nositi se s tim.
Takođe, Branka je imala i poziv za one kojima su donirani Stefanovi bubrezi.
"Majci koja je nosila devet mjeseci ispod srca da nešto izgubi je mnogo teško. Mnogo teško, svaki dan je gore. Nedostaje. Ne postoji dan da ne pomislim na njega. Da poljubim njegovu sliku uveče. Toliko sam ponosna na njega, što je moja Nihada kraj mene i moj Stefan živi kroz nju i još dva čovjeka koja nisam upoznala i ovim putem ako se prepoznaju da se jave. Meni ne treba ništa. Samo da ih zagrlim. Jedan bubreg je otišao u Sarajevo drugi u Brčko", kroz suze je rekla Branka.
Brankina želja i njenog supruga je bila upoznati Nihadu. Kada je došao taj trenutak da prvo porazgovaraju telefonom, bilo je za obje jako stresno, ali na kraju su prilikom prvog razgovora, kako su obje kazale, komunicirale više od dva sata.
"Ja Nihadu volim kao svoju sestru", istakla je Branka.
Nihada Hamzić je ispričala da je na kraju teško oboljela i dobila cirozu jetre i da joj je život visio o koncu.
Kada je Stefanova porodica odlučila da donira organe, a Nihada bila kompaktibilna za nju uslijedila je višesatna operacija, prvo vađenja Nihadine pa stavljanja Stefanove jetre.
"Gore je bilo izvaditi moju jetru nego staviti novu", ispričala je Nihada.
Branka je istakla da je tužno da pojedini i kroz doniranje organa gledaju kroz nacionalnost i da njoj i njenom suprugu to nikada nije padalo na pamet.
Takođe je ispričala da je njenom sinu želja bila da bude poznat, što je postao kroz doniranje organa, te su obje pozvale sve da potpišu donorsku karticu i porodice da budu saglasne za doniranje organa nakon smrti njihovih najmilijih.
