Uvođenje 100 odsto taksi Kosova na robu iz Srbije i BiH podiglo je veliku buru u regionu i svijetu. Međutim, o čitavoj situaciji najviše se oglašava Srbija, dok pojedini predstavnici iz BiH ne komentarišu ništa iako takse pogađaju i privredu BiH.
"Okidač za uvođenje taksi u Prištini bila je njihova frustracija zbog odbijanja u Interpolu. I gotovo osvetnički su djelovali, a naravno to je poslije racionalizovano na drugi način, čak je Haradinaj izjavio da oni to ne uvode zbog Srbije nego da smanje utisak Rusije na Balkanu", kaže prof. dr Darko Tanasković.
"Ono što sam čuo od ljudi jeste s jedne strane dodatni pritisak na unutrašnje činioce u BiH radi obezbjeđivanja priznanja Kosova od strane BiH za koje znamo da je nemoguće usljed protivljenja Republike Srpske. Time se srpski faktor i Republika Srpska ukazuju kao kočničari normalnog razvoja BiH.
Oni se plaše da bi preko Republike Srpske i privrednih subjekata u Srpskoj mogla i Srbija preko nekih subjekata na određen način da zaobilazi efikasnije sankcije.
Međutim, zašto iz političkog Sarajeva još uvijek nema oštrih reakcija?
"Kada Izetbegović kaže da bi rado priznao Kosovo da je u mogućnosti, kaže nam da bi ljudi rado pucali u svoju nogu a da bi ostvarili nešto drugo", kaže Tanasković.
Profesor Tanasković je iskoristio priliku i uporedio situaciju u kojoj se našla Srbija za vrijeme referenduma o razdvajanju od Crne Gore.
Tada se smatralo da će se sandžački muslimani opredjeliti protiv razdvajanja Srbije i Crne Gore jer se time povlači granica između Sandžaka, odnosno cijepa se Sandžak.
"Dogodilo se što se dogodilo. Muslimani su glasali za razdvajanje države, iako to ide protiv njihovih interesa. I to može biti primjenjeno i u ovom slučaju. Treba da se shvati da će u nekim bitnim odlukama, takav model muslimana uvijek glasati protiv toga za šta se zalaže Srbija i Srbi čak iako to vama izgleda da je to i u njihovom interesu. To je upravo logika sa kojom treba da se upoznamo", kaže Tanasković.
