Ko stoji iza priče o tzv. "malignom ruskom uticaju na Balkanu“, jedna je od tema Okruglog stola "Rusija, Ukrajina i balkanske paralele". Previše je očiglednih stvari i paralela između onoga što se dešavalo na postjugioslovenskom i postsovjetskom prostoru poručili su učesnici.
Da je navodni ruski maligni uticaj stari narativ Zapada još od vremena Sovjetskog saveza saglasan je i ambasador Rusije u BiH Igor Kalabuhov. Ambasador se osvrnuo i na trenutnu političku situaciju u BiH.
"Rusija kao garant Dejtonskog mirovnog sporazuma polazi od toga da svi problemi moraju biti pronađeni i diskutovani samo u dijalogu dva entiteta i tri konstitutivna naroda i smo oni mogu opredijeliti tok istorije što se tiče BiH“, rekao je ambasador Rusije u BiH Igor Kalabuhov.
Na prostoru BiH i Balkana ne postoji nikakav "ruski maligni uticaj" i uloga Rusije vezana je za podršku u kulturnom smislu, kaže istoričar Draga Mastilović. Naglašava da problem za Zapad predstavljaju i tradicionalno dobri odnosi ruskog i srpskog naroda. Poručeno je i da Ruse i Srbe iz Republike Srpske ne ujedinjuje samo njihova pravoslavna vjera, nego i tužne stranice istorije.
"Ja sam se u nekoliko navrata čak i bavio tim fenomenom, pokušao da vidim šta je to maligni ruski uticaj konkretno na prostoru BiH i nisam uspio da zaključim da postoji išta drugo osim podrške u nauci i kulturi“, rekao je direktor Instituta istorijskih nauka Univerziteta u Istočnom Sarajevu Draga Mastilović.
"Mi u Rusiji sa punim srcem saosjećamo sa vašim komplikacijama sa kojima se suočavate već više decenija. Ja se nadam da će današnji događaj biti naš mali doprinos naučnoj zajednici u rješavanju ovih problema“, rekao je rukovodilac Centra za javnu i informativnu saradnju Еvrope Еduard Popov.
Srpski istoričar i profesor Miloš Ković kaže za ATV da Srbe i Ruse, osim, vjere i jezika, povezuje težnja za slobodom i nespremnost da slijede tuđe naredbe. Poručuje da kolektivni Zapad Republiku Srpsku ne smatra trajnom kategorijom, a Dejtonski sporazum upoređuje sa Minskim.
"Vašington, London i Berlin prije svih na Republiku Srpsku gledaju kao na nešto što je privremeno i da oni na Dejtonski sporazum gledaju baš onako kao što gledaju na Minski sporazum za koji su rekli otvorenu da uopšte nisu imali namjeru da se pridržavaju nego da su htjeli da daju vrijeme Ukrajincima da se pripreme na rat sa Rusijom“, kaže istoričar Miloš Ković.
Organizatori okruglog stola su Institut istorijskih nauka Univerziteta u Istočnom Sarajevu, Centar društvene informacione saradnje "Еvropa" iz Ruske Federacije i Predstavništvo Ruskog istorijskog društva u Republici Srpskoj.
