Miloš Šolaja, profesor na Fakultetu političkih nauka, rekao je za ATV jutro da Dejtonski mirovni sporazum ne samo da je zaustavio rat u BiH već je i u regionalnom smislu označio kraj jedne epohe koja se odnosi na raspad bivše Jugoslavije.
"Dejtonski mirovni sporazum je granični događaj koji bi trebao da razdvoji mir i rat u regionu. On ima širi politički ali i širi simbolički značaj upravo zbog toga što je nakon toga region krenuo u pravcu jednog smirivanja“, izjavio je Šolaja za ATV.
Ovaj sporazum pojedini i dalje osporavaju iz svojih razloga, odnosno, iz razloga zbog kojih je došlo do sporazuma.
„Konstituenti su konstituisali BiH, istina, ne način kako to rade moderne evropske države, oni se nisu usaglasili sami oko onoga što se zove Ustav BiH pa da plebisticarno stoje iza njega. Oni su se usaglasili da prihvate Ustav koji je, u stvari, četvrti Aneks od 11 aneksa tog istog sporazuma. Svi su imali neke svoje ciljeve. Tu postoje dvije naconalne ideje o izgradnji samostalnih, autonomnih i državotvornih jedinica, i ideja koja se odnosi na moguću izgradnju centralizovane, unitarne BiH koja ne bi imala unutrašnju organizaciju koju predviđa Dejtonski mirovni sporazum“, rekao je Šolaja za ATV.
Pored svega toga, i uz svu konfuziju u kojoj međunarodna zajednica nema jedinstveno rješenje, BiH ipak funkcioniše kako tako, rekao je Šolaja. Profesor smatra da BiH u posljednjih nekoliko godina ide prilično nazad a ne toliko naprijed kako se očekivalo.
„Dok god se tri naroda ne dogovore, ali iskreno ne dogovore kako BiH da funkcioniše, bojim se da će to ići ovako kao jedna improvizacija u nedogled“, istakao je Šolaja.
On je rekao da se udaljavamo od onog što bi trebalo da bude bazni konsenzus BiH. Njega je moguće uspostaviti bez direktnog nametanja bilo kakvih odluka i procesa od strane međunarodne zajednice, dodao je Šolaja.
„Moguće je, recimo, prihvatiti neku savjetodavnu ulogu, političku podršku, ali temeljni dogovor mora biti, zaista, naše izvorno djelo. Ovako, nemoguće je očekivati da neko u međunarodnoj zajednici donese rješenje koje odgovara svima, a pogotovo da donese rješenje koje nije postavljeno na temeljima moderne demokratije, a to je učešće najširih društvenih grupa, najširih predstavnika, stanovnika, građana koji mogu da imaju ideju da se toga do dođe“, naveo je profesor.
On je rekao da je BiH, za sad, apsolutno nefunkcionalna, a biće još nefunkcionalnija ako se krene sa nekim ''mješačem'' kao što je međunarodna zajednica koja uglavnom šalje sve niže i niže kalibre svojih predstavnika.
Gostovanje profesora Šolaje možete pogledati u video prilogu.
