Međuprostor sa puno tehničkih stvari, procesa, ponovnih pregovora, ispunjavanja određenih standarda i zakonodavstva, samo su mali dio onoga što očekuje BiH . Faza koja dolazi jeste konkretnija, međutim nakon 21. marta neće se desiti ništa spektakularno, datum će i dalje da visi u vazduhu a jedino što će se znati jeste da li će uslovljavanja zamijeniti određeni zahtjevi. 

Posla itekako ima, prečica ipak nema,  i ne treba očekivati da će ovakve stvari odmah ubrzati  evropski put. Na institucijama BiH kaže Bojan Šolaja ostaje da se u skladu sa tim i ponašaju i zajedno sa ЕU odrede dalje korake. 

"Tu ima dosta stvari tehničkih aspekata gdje treba na kraju krajeva da postoji određeni kapacitet u BiH, to je ono što se najviše usmjerava negdje na legislativni dio tj usklađivanje zakonodavstava a sa druge strane dostizanje nivoa određenih standarda i to bukvalno ide po određenim poglavljima. ЕU će tu imati konkretne zahtjeve u vidu pitanja a odgovori će biti dostavljani u vidu konkretno riješenih situacija", rekao je Bojan Šolaja iz Centra za međunarodne i bezbjedosne studije.

Šta nakon 21. marta  očekuje BiH manje je važno od onoga šta očekuje Republiku Srpsku, stava su srpski poslanici u zajedničkim institucijama. U drugom entitetu kažu itekako pokušavaju da zloupotrijebe evropski put, unitarizuju BiH i jednostavno oduzmu nadležnosti Republici Srpskoj.  

"Ono što je naš cilj jeste da se na tom putu usklađivanja zakonodavstva poštuje sistem koordinacije koji je uspostavljen a to je usklađivanje zakona sa direktivama ЕU poštujući ustavni poredak BiH i da nećemo nijednog trenutka pristati da bilo koja nadležnost Srpske bude prenesena na nivo BiH", rekao je Milorad Kojić, poslanik SNSD-a u PD PS BiH.

Zapadni faktor sigurno neće odustati od promjene sudija ustavnog suda i uradiće sve da tamo ostanu ustoličene strane sudije, kaže profesor Srđan Perišić. Pod maskom učlanjenja samo će se nastaviti dosadašnja praksa da se promijeni politički i ustavni status Republike Srpske. 

"Zapadni faktor predvođen SAD sa jedne strane ali i mnoge druge zemlje u okviru ЕU prije svega mislim na Njemačku i Francusku će taj početak pristupnih pregovora da iskoriste da pre svega promene izbor članova predsjedništva, pod dva da se ukine nacionalni veto", rekao je Srđan Perišić, profesor Geopolitike na Univerzitetu u Istočnom Sarajevu.

Ono što je potpuno jasno je da do otvaranja pristupnih pregovora neće biti riješeni izborni i zakon o sudovima. Hoće li se, i kada, dogovoriti nezahvalno je prognozirati, kao što je nezahvalno pokušati procijeniti koliko će trajati nova faza u bh evropskom putu, nakon dobijanja pregovora. Briselska administracija itekako zna da bude nemilosrdna što se najbolje vidi na primjeru Turske. Zvanično je podnijela zahtjev za članstvo 1987., a priznata je kao kandidat 1999. Pregovori o pristupanju su počeli 2005. Kako tada, tako i danas. 

Pratite nas i putem Vibera