"Ovo je mjesto zaklinjanja i zavjeta! Danas, u danu kada sam postao predstavnik Republike Srpske u institucijama na saveznom nivou, imao sam potrebu da o svemu prvo promislim na ovom mjestu!", istakao je Kovačević.

On je naglasio da je Spomen-kapela sigurno jedno od svetih mjesta na kojem se možemo zakleti da ćemo služiti otadžbini i narodu onako kako bi trebali potomci Gavrila Principa, Bogdana Žerajića, Vladimira Gaćinovića, Nedeljka Čabrinovića, Danila Ilića, Veljka Čubrilovića, Neđe Kerovića, Mitra Kerovića, Mihajla Miška Jovanovića, Jakova Milovića, Trifka Grabeža i Marka Perina, kao i svih koji su učestvovali u borbi za slobodu našeg naroda, a čija ideja je uvijek bila ista, kao i ona za koju su pali mladobosanci.

Članovi "Mlade Bosne" 28. juna 1914. godine izvršili su atentat na austrougarskog prestolonasljednika Franca Ferdinanda u znak protesta protiv austrougarske okupatorske politike i iz težnje većinskog srpskog naroda za oslobođenje i ujedinjenje.

Svi atentatori su uhapšeni i suđeno im je od 12. do 28. oktobra 1914. godine.

Posmrtni ostaci vidovdanskih heroja sakupljeni su po zatvorima zemalja bivše Austrougarske monarhije u kojima su tamnovali, nakon čega su 7. jula 1920. godine sahranjeni u zajedničkoj grobnici u Sarajevu.

Spomen kapela posvećena vidovdanskim herojima otvorena je 19 godina kasnije.

Na kapeli su ispisani stihovi pjesnika Petra Drugog Petrovića Njegoša: "Blago onom ko dovijeka živi, imao se rašta i roditi".

Ово је мјесто заклињања и завјета!

У Капели видовданских хероја леже земни остаци 12 учесника Сарајевског атентата, као 12 апостола борбе за слободу!

У дану када сам постао представник Српске у институцијама БиХ, имао сам потребу да о свему прво промислим на овом мјесту! pic.twitter.com/pEHP2fLJMb

— Радован Ковачевић (@KovacevicRaso) February 16, 2023