Ministar finansija i trezora u Savjetu ministara BiH Srđan Amidžić kaže da su građani BiH u ovom momentu uplatili 15 km autoputeva, 50 km autoputeva na račun sredstava od putarina koja su blokirana u UIO.
Ostaje ozbiljno pitanje raspodjele putarina, jer je riječ o ozbiljnim sredstvima koja se nalaze u UIO i na tom primjeru možemo pokazati da li smo ozbiljna država i da li možemo funkcionisati na ovaj način, poručio je ministar finansija i trezora.
"Ono što građani trebaju da znaju je da smo mi u ovom momentu prevarili ljude koji žive u BiH. Građani BiH su odvojili neka sredstva i za te novce se trebaju izgraditi kilometri i kilometri puteva. U ovom momentu građani u BiH su uplatili 15 km autoputeva koje ne gradimo, zatim 50 km magistralnih puteva i mi se ne možemo dogovoriti na koji način to da vratimo. I na ovaj način ne možemo dalje. Shvatam ja tvrde stavove i Republike Srpske i FBiH."
Za BHRT je rekao kako nije sporan kompletan iznos tih sredstava.
"Nije sporan čitav iznos. Trebamo građanima isporučiti ono što je plaćeno, i onaj sporni mali dio ostaviti za dogovor kasnije. Postavlja se i pitanje, možda, krivične odgovornosti. Inflacija je prošle godine bila 14 odsto, 20 miliona KM nama pojede inflacija kada su u pitanju ti putevi. Imate preduzeća JP Autoceste i Autoputeve Republike Srpske koji se zadužuju pored sredstava koji stoje na računu UIO BiH. Imam li pravo postavitio pitanja "Jesmo li mi ozbiljni" ili "Da li ćemo prevariti ljude koji su glasali i koji su nas izabrali". Ti ljudi su uplatili, mi njima moramo da isporučimo ono što je uplaćeno. Na takav načan dajemo posao Doboj Putevima, Livno putevima i ostalo, mi smo njihov poslodavac. Svjestan sam da FBiH ima svoje razmišljanje kao i Republika Srpska, ali moramo naći nešto zajedničko", kaže Amidžić.
Zakon o Sudu BiH
"Što se tiče Zakona o Sudu on predstavlja stvar političkog dogovora, ali ono o čemu se govorilo kada je u pitanju Srpske tu je definisan stav kada govorimo o samim prioritetima u vezi sa političkim pitanjima koja su bitna. Samo na takav pristup međusobnog uvažavanja može se doći do rješenja", kaže Amidžić.
On je poručio i da ga nerviraju pitanja o drugim temama jer nije on ministar opšte prakse, nego ministar finansija i trezora.
"Ono što je meni povjereno je ministarstvo finansija. Onaj ko predlaže tu odluku treba da zna da taj iznos nije tri miliona, nego tri miliona i šesto hiljada i ne može da se isplati iz budžetske rezerve jer se zna šta budžetska rezerva podrazumijeva. Ja mislim da ni helikopteri,ni zakon o sudovima ne mogu da budu najbitnija pitanja kada pričamo o Bosni i Hercegovini. Pitanje koje stavljamo po strani i koje je bitno je budžet. To je jedan posao koji se nalazi pred nama. I kad su u pitanju helikopteri i kada je u pitanju Ministarstvo odbarene BiH, postigli smo razumijevanje da taj budžetski zahtjev koji je iznosio oko milijardu i 800 miliona KM neće biti prihvaćen i neće se realizovati kao takav, odnosno mora se korigovati. To je jedna od tema o kojoj moramo da se bavimo pored ovih ostalih", kaže Amidžić.
On poručuje da nije dobro da institucije na nivou BiH ne dijele sudbinu lokalnih zajednica, entiteta i kantona.
"Svi navedeni nivoi su pristupili procesu racionalizacije, trude se da efikasno provode procese, samo institucije na nivou BiH se ponašaju da su lišeni tog procesa i nisam saglasan sa tim. Za 2024. godine mi moramo korigovati troškove jer nam nedostaje 37 miliona KM i to mora da koriguje ne samo ministarstvo nego princip mora da važi i za manje. Govorili smo o Komisiji za koncesije gdje je izdvojeno milion KM, a nisu dali nijednu koncesiju, ili npr. Agencija za podršku policijskim tijelima, od 2008. godine rade i jedina im je obaveza da provode javne nabavke i do sada su uradili samo jednu. Njihov budžet na godišnjem nivou je 1,5 do 2 mil KM na nivou BiH", kaže Amidžić i napominje da su to teme koje ga zanimaju.
"Budžetski korisnici se moraju jednostavno uklopiti u budžetski okvir koji postoji i na takav način mogu da dođu do budžeta. Oni koji se ne budu mogli uklopiti, biće krivi ili odgovorni što institucije na nivou BiH guraju u privremeno finansiranje. Ministarstvo kojim ja upravljam će predložiti manji budžet", rekao je Amidžić.
Ne može doći do povećanja proračuna?
"Ne vidim razlog zašto bi povećavali kada neke stvari možemo raditi na efikasniji način i da ta sredstva dostavimo entitetima, kantonima, lokalnim zajednicama da oni rješavaju šta su problemi građanima. Kada je u pitanju UIO, taj rast je uslovljen što tu krajnju potrošnju plaćaju krajnji korisnici. Mislim da je normalno da većina ili najveći dio sredstava se vrati onima koji su uplatili", kaže Amidžić.
