Vlada Republike Srpske upoznala se na današnjoj sjednici sa Informacijom o statusu sedam institucija kulture na nivou BiH i istu prihvata i zaključila je da ne postoji ustavnopravni osnov za donošenje predloženog zakona o ustanovama kulture na nivou BiH.
U saopštenju Vlade podsjećaju da je Kristijan Šmit povukao još jedan u nizu poteza koji predstavljaju direktno kršenje dokumenta koji je u BiH donio mir.
"Riječ je o nametnutoj Odluci o finansiranju Nacionalne i univerzitetske biblioteke BiH i ultimatumu upućenom Savjetu ministara BiH da u roku od 60 dana donese zakon kojim bi se predložio način funkcionisanja sedam institucija kulture na nivou BiH i to: Nacionalna i univerzitetska biblioteka, Zemaljski muzej, Historijski muzej, Muzej književnosti, Muzej pozorišne umjetnosti, Specijalna biblioteka za slijepa i slabovida lica, Kinoteka i Umjetnička galerija“, navedeno je u saopštenju.
Podsjećanja radi, dodaju iz Vlade, pokušaji donošenja Zakona o tzv. institucijama kulture od značaja za BiH traju još od 2009. godine.
"Republika Srpska od tada do danas ima isti stav koji se sastoji u sljedećem: Ne postoji ustavni osnov za donošenje zakona o ustanovama kulture na nivou BiH, a to iz razloga što su odredbom člana III tačka 1. Ustava BiH 'Nadležnosti institucija BiH' decidno navedene nadležnosti institucija BiH, u koje ne spada pitanje kulture i zaštite kulturnih dobara, a tačka 3 a. istog člana, propisuje da sve vladine funkcije i ovlaštenja koja nisu Ustavom BiH izričito data institucijama BiH, pripadaju entitetima. Takođe, napominjemo da je Amandmanom XXXII na član 68. Ustava Republike Srpske propisano da Republika uređuje i obezbjeđuje, između ostalog i kulturu i zaštitu kulturnih dobara, a to znači da je oblast kulture i zaštite kulturnih dobara u isključivoj nadležnosti entiteta“, navedeno je u saopštenju.
Pri tome, napominju u saopštenju, potrebno je naglasiti da ni na osnovu člana III tačka 5. "Dodatne nadležnosti“, ova pitanja nisu obuhvaćena, a samim tim i ne može da se vrši prenos nadležnosti sa entiteta na zajedničke institucije BiH, jer ona i nisu u domenu Aneksa 5. do 8. Opšteg okvirnog sporazuma, niti su ta pitanja relevantna za očuvanje suvereniteta, teritorijalnog integriteta, političke nezavisnosti i međunarodnog statusa BiH, da bi BiH preuzela te nadležnosti.
"Zakon koji bi sedam institucija kulture tretirao kao institucije BiH nema pravni osnov u Ustavu BiH (Aneks 4) niti bilo kojem drugom aneksu jer u njima nije propisano normativno sljedništvo BiH nad pomenutim ustanovama. Kako bi predloženi zakon regulisao ustanove kulture od značaja za BiH a pobrojane ustanove i institucije, koje bi bile predmet ove zakonske materije i teritorijalno i administrativno pripadaju FBiH, odnosno Kantonu Sarajevo ili Gradu Sarajevo, te kako je FBiH nadležna za oblast kulture, u skladu sa Ustavom BiH i Ustavom FBiH, iz navedenog proizilazi da FBiH treba da zakonski reguliše pitanje osnivanja, finansiranja, statusa i značaja ovih ustanova“, dodaju u saopštenju.
Dalje dodaju da treba naglasiti da je 2020. godine, pitanje rješavanja pravnog statusa i finansiranja sedam institucija kulture na nivou BiH moglo biti riješeno da je prihvaćena inicijativa Vlade Kantona Sarajevo.
"U pomenutoj inicijativi zatraženo je da finansiranje ovih institucija preuzme Vlada Kantona Sarajevo na šta je Ministarstvo prosvjete i kulture Republike Srpske dalo pozitivno mišljenje svojim aktom broj: 07.06/052-8127/20 od 9. oktobra 2020. godine. Pomenutim aktom, Ministarstvo prosvjete i kulture je, uvažavajući nadležnosti Kantona Sarajevo, prihvatilo inicijativu Vlade Kantona Sarajevo, te navelo da Kanton Sarajevo treba trajno da preuzme upravljanje, rukovođenje i nadzor nad radom navedenih sedam institucija kulture“, navedeno je u saopštenju Vlade Srpske.
Imajući u vidu naprijed navedeno, poručuju iz Vlade, očigledno je da Kristijan Šmit nije imao, ili nije uzeo u obzir, sve potrebne informacije, te je iz tog razloga posegnuo za novim nametanjima odluka koje su u direktnoj suprotnosti sa Opštim okvirnim sporazumom za mir u BiH.
