Predsjednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković izjavio je da je budžet Srpske stabilan i da nema prostora za priče o navodnom bankrotu Republike Srpske zbog isplate rate kredita koja je zakazana za 28. juni.
- Važno je da razumijemo da naša finansijska situacija nije ugrožena. Imamo jasan plan i dovoljno sredstava da izmirimo sve naše obaveze, uključujući i tu ratu kredita. Ova situacija nikako neće dovesti do bankrota, već ćemo nastaviti normalno da funkcionišemo i ispunjavamo sve naše finansijske obaveze - rekao je Višković u intervjuu Srni.
On je istakao da ovo sve ponavlja zbog građana Srpske jer želi da naglasi da finansijska situacija nije ugrožena i da je uvijek važno razlikovati činjenice od dezinformacija koje se šire.
- Uvjeravam građane da je Republika Srpska finansijski sposobna da izmiri svoje obaveze i da će to i učiniti. Republika Srpska će nastaviti da funkcioniše, da izmiruje svoje obaveze i fokusiraćemo se na investicije koje su ključne za napredak - naglasio je premijer Srpske.
NAЈNIŽI ЈAVNI DUG U SRPSKOЈ OD NjENOG POSTOЈANjA
Prema njegovim riječima, javni dug Republike Srpske je smanjen sa 37 odsto u prošloj godini na 34,6 odsto BDP-a zaključno sa 31. martom, i to je najmanji javni dug u Republici Srpskoj od njenog postojanja. Gornja granica javnog duga je 55 odsto.
On je istakao da ukupan dug na isti dan, koji čine i spoljnji i unutrašnji dug /uključujući dug Republike Srpske, dug opština i gradova, javnih preduzeća i IRB-a, te fondova socijalne sigurnosti/ iznosi 41,1 odsto BDP-a, a gornja granica je 60 odsto BDP-a.
- Imamo pad inflacije u posljednja tri-četiri mjeseca i nećemo ići na varijantu da se smanjuju ni plate ni penzije niti davanja, već ćemo ih zadržati na ovom nivou. Penzije u Srpskoj se isplaćuju redovno i ne samo penzije nego i sva socijalna davanja i obaveze prema svim uvedenim pravima određenih kategorija stanovništva i tako će biti i ubuduće. Isplata majskih penzija je bila ranije od zakonski predviđenog roka, to je samo dokaz da je Republika Srpska posvećena održavanju stabilnosti i kontinuiranom ispunjavanju svojih finansijskih obaveza - naveo je Višković.
USKORO IZGRADNjA GIPSARE U UGLjEVIKU - KINESKI PARTNER SPREMAN DA ULOŽI DESETINE MILIONA EVRA
Višković je rekao da očekuje da će izgradnja fabrike rigips ploča u Ugljeviku početi u najskorije vrijeme, budući da su sve potrebne odluke donijeli i Vlada Republike Srpske i menadžment Rudnika i Termoelektrane Ugljevik.
"Kineski partner je veoma zainteresovan za izgradnju ove fabrike. Spreman je da u ovaj projekat uloži više desetina miliona evra, te da zaposli stotinu novih radnika, što je izuzetno važno za dalji privredni razvoj ove regije", rekao je Višković.
Uz Termoelektranu u Ugljeviku, on je rekao da će fabrika rigips ploča predstavljati jedan od najznačajnijih privrednih objekata sagrađenih na tom prostoru.
U PETAK POČETAK RADOVA NA IZGRADNjI HE "DABAR"
Kad je riječ o ovogodišnjim investicijama, premijer Srpske je rekao da će dugo očekivani početak radova na izgradnji značajnog hidroenergetskog kapaciteta hidroelektrane "Dabar" zvanično biti obilježen u petak, 23. juna i pomoći će u nastojanjima da se što je više moguće energije dobija iz "čistih" izvora.
- Očekuje nas i izgradnja hidroelektrane Bistrica, takođe značajnog novog objekta iz obnovljivih izvora, kao i početak izgradnja hidorelektrane Mrsovo i značajnih solarnih i vjetroelektrana. Energetska kriza, izazvana globalnim okolnostima, kojim smo posebno svjedočili prošle godine, dovela je i do ogromnog rasta interesovanja investitora za izgradnju novih solarnih i vjetroelektrana", rekao je Višković.
Trenutno, istakao je on, izdate su koncesije za solarne elektrane u ukupnoj snazi od 840 megavata u vrijednosti od 1,5 milijardi KM, a neke od tih investicija ući će u realizaciju već ove godine, zavisno od dinamike pripremnih radova i spremnosti investitora da uđu u izgradnju.
On je rekao da se može očekivati da ove godine počne izgradnja i dijela planiranih vjetroelektrana, a do danas je izdato sedam koncesija za izgradnju vjetroelektrana u snazi od čak 600 megavata, što je takođe vrijednost od nekih 1,5 milijardi KM.
Višković je najavio da u ovoj godini očekuje i više velikih privatnih investicija u izgradnju novih proizvodnih kapaciteta, među kojima je italijanska kompanija PMP sa kojim je nedavno potpisan sporazum o izgradnji novog mašinskog kompleksa u Laktašima u vrijednosti 40 miliona evra, a koji već posluje u Gradišci - PMP "Јelšingrad".
- Ova investicija u Gradišci, uslovi i podrška koje mi nudimo investitorima i njihovo pozitivno iskustvo i zadovoljstvo poslovanja u Srpskoj opredijelili su italijanskog investitora da ove godine od planiranih ulaganja najveću investiciju izabare da uloži u Republiku Srpsku. Imali ste prilike da čujete tokom moje posjete Italiji šta o Republici Srpskoj i privrednom ambijentu kaže privrednik i vlasnik PMP-a Luiđino Poco, jedan od velikih investitora u svijetu koji ima fabrike u SAD, Brazilu, Kini. Imamo mnogo šansi za privlačenje investicija jer sada mnoge kompanije, nakom pandemije kovida 19, nastoje proizvodnju približiti matičnim kompanijama iz udaljenijih područja i Republika Srpska u tome ima idealne uslove i šansu - naglasio je Višković.
On je objasnio da prednost Srpske što je na granici sa EU i za manje od 24 časa roba iz Srpske može biti kopnenim putem dostavljena na evropska tržišta, te poslovno opredjeljenje da se proizvodnje izmještaju sa udaljenih krajeva bliže matičnim evropskim kompanijama - daje veliku šansu Srpskoj.
- Mi to želimo da iskoristimo. U svim mojim kontaktima sa privrednicima, potencijalnim ulagačima, diplomatama predstavljamo naše mogućnosti i pozivamo ih da dođu u Republiku Srpsku - naglasio je Višković.
Istovremeno, dodao je on, u oblasti javne infrastrukture, a pogotovo putne, ove godine slijedi više važnih projekta, a uskoro bi sa kineskim koncesionarom trebali potpisati ugovor o izvođenju radova na auto putu Banjaluka-Prijedor, nakon što su se, rješavanjem više od 50 odsto eksproprijacije planirane trase, stekli uslovi za potpisivanje ovog ugovora.
- Ovo je jako važna investicija koja će, u dugoročnom smislu, imati neprocjenjiv značaj u razvoj ovog dijela Republike Srpske. Uporedo s tim, uveliko se radi na povezivanju Banjaluke i Beograda savremenim auto-putem. Uveliko se već radi dio te dionice na potezu od Vukosavlja do Brčkog, a uporedo sa tim radio se na dionici Rača-Bijeljina - naglasio je Višković.
NOVA VELIKA ULAGANjA U ZDRAVSTVENI SEKTOR
On je najavio da će ovu godinu obilježiti i nova velika ulaganja u zdravstveni sektor, podsjetivši da je nedavno počela izgradnja nove bolnice u Trebinju koja će izmijeniti sliku zdravstva u Hercegovini, dok će bolnica u Doboju biti završena i predata na korišćenje ove godine.
- Pripremamo i da uđemo u radove na izgradnji velikog banjskog kompleksa u Slatini, kao i banjskog kompleksa Srpske Toplice. Vlada je u ove kapacitete uložila značajna sredstva i ovi radovi će biti završeni do polovine sljedeće godine - rekao je Višković.
Kada je riječ o izgradnji banjsko-rekreativnog centra Srpske Toplice Zavoda za fizikalnu medicinu u rehabilitaciju "Dr Miroslav Zotović", finansiranja iznose ukupno 25,2 miliona KM, i to iz budžeta Republike 10 miliona KM, a iz vlastitih sredstava 15,2 miliona KM.
Za ortopedsku hirurgiju Slatina ovog zavoda planirano izdvajanje iznosi 38 miliona KM, i to iz budžeta Republike 20 miliona KM, a i iz vlastitih sredstava 18 miliona KM.
SRPSKA TOKOM KOVID EPIDEMIЈE ЈEDINA U SVIЈETU PRUŽALA BESPLATNU ZDRAVSTVENU ZAŠTITU SVIMA - POSLODAVCI SADA PREUZIMAЈU OBAVEZU PLAĆANjA OSIGURANjA
Višković je istakao da je završen period kada je Srpska jedina u svijetu tokom pandemije virusa korona pružala besplatnu zdravstvenu zaštitu za sve građene, bez obzira na uplaćeno osiguranje, a sada su poslodavci u obavezi da uplaćuju osiguranje svojim zaposlenim, kao što je propisano zakonom.
- Poznato je da sam zatražio je od resornog ministarstva da u saradnji sa Fondom zdravstvenog osiguranja omoguće da građani Republike Srpske, koji su ostali bez zdravstvenog osiguranja poslije ukidanja vanredne situacije u Srpskoj, mogu koristiti prava iz oblasti zdravstvene zaštite na prelazni period do 60 dana kako bi u tom roku mogli da se usklade sa obavezama koje nalaže zakon o zdravstvenoj zaštiti - rekao je Višković.
To znači, dodao je on, da se društvo vraća na period iz 2019. godine, a poslodavci koji nisu izmirila svoje obaveze potrebno je da sa Poreskom upravom naprave reprogram, te da izmiruju tekuće obaveze, što podrazumijeva da njihovi zaposleni moraju imati uplaćeno osiguranje.
- Omogućili smo prelazni rok da se poslodavci organizuju i usklade, ali to ne znači da su oslobođeni plaćanja ove zakonske obaveze. Mi u sistemu osiguranja imamo više načina osiguranja i za nezaposlene, i ako ste trudnica, porodilja i ostale kategorije. Prema Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, obaveze se moraju izmiriti, a ovo je samo prelazni rok da se ne poremeti puno poslovanje privrednih subjekata i omogući dovoljno vremena da se sve usaglasi prema zakonu - istakao je Višković.
