Republika Srpska u ustavno-pravnom smislu ima pravo da povuče ranije date saglasnosti i vrati prenesene nadležnosti. To pravo joj daje kako Ustav BiH, u čijem sastavu te nadležnosti nikada nisu ni bile, tako i Ustav Republike Srpske. Zato vapaj o navodnoj “neustavnosti”, koji strancima stiže iz drugog entiteta, ne pije vode.
"U članu 3. Ustava BiH stoji da sve ono što nije predviđeno kao ustavna nadležnost BiH da je to nadležnost entiteta. Na drugoj strani, Ustav Republike Srpske, takođe u svom članu 3. propisuje da sve ono što je propisano ovim Ustavom je nadležnost entiteta. Tako da, nadležnosti o kojima mi raspravljamo i koje su u najavi da će se tražiti njihovo vraćanje nikada nisu postale sastavni dio Ustava BiH", kaže Milan Petković, pravnik.
Slovo Ustava, čini se, ništa ne znači ni opoziciji. Da reakcije SDS-a i PDP-a pokazuju da ne žele da se u BiH poštuje izvorni Dejton, poručuje srpski član Predsjedništva BiH. Milorad Dodik kaže da između rječnika opozicije i SDA nema razlike.
"Sve one koji nam ovih dana poručuju da nemamo pravo da na takav način izađemo iz neustavnih aranžmana, jer to nije po pravu, pitamo jesu li nam 'po pravu' otimali nadležnosti i ako jesu neka nam kažu po kom pravnom dokumentu su se rukovodili?", izjavio je MIlorad Dodik, srpski član Predsjedništva BiH.
Pravo kojim su visoki predstavnici u BiH oduzimali nadležnosti Srpskoj, pravnicima nije poznato. Ko god priča o neustavnosti vraćanja nadležnosti, nije u pravu.
"Ako uzmete Oružane snage, ako uzmete odbranu, vi i dalje u dejtonskom Ustavu BiH imate jasno definisanu vojsku Republike Srpske. Znači, ta nadležnost je posebno specifična, jer je ona prenesena mimo promjene Ustava", kaže Nevenko Vranješ, profesor na Fakultetu političkih nauka.
Svaki ugovor predstavlja saglasnu izjavu volja ugovornih strana i važi dok ta saglasna izjava volja postoji. Čim jedna strana nema više tu saglasnost, taj ugovor prestaje da važi za nju, objašnjava profesor ustavnog prava Milan Blagojević.
"Takvo stanje vlada i na terenu ovih sporazuma o prenosu nadležnosti. Ovo govorim zato što nijednom riječju, a kamoli članom Ustava BiH, nije propisano da, kada entiteti potpišu sporazum o prenosu nadležnosti, gube pravo da se povuku iz tih sporazuma. Da je kojim slučajem to propisano Ustavom, a nije, onda bi se moglo reći da Republika Srpska nema pravo na kojem sada ispravno insistira", kazao je Milan Blagojević, profesor ustavnog prava.
Ustav je najviši pravni akt jedne zemlje, to je osnovna definicija. Nekima bi valjalo da taj dokument uzmu u šake, detaljno ga pročitaju i ponašaju se u skladu s njim. Republika Srpska traži samo ono što joj je Ustavom zagarantovano.
