Ako treba, sankcionisaćemo i svakog građanina ukoliko nije saglasan s onim kako mi posmatramo stvari - time se, čini se, vode Amerikanci. To je pogrešan način. Ne postoji nikakvo utemeljenje za sankcije koje su uvedene kompanijama u Srpskoj. Sve se, ocjena je analitičara, radi iz straha.
Princip sile, kategoričan je Bojan Šolaja, mora da stane.
„Način koji je odabran da se sada sankcionišu kompanije koje zapošljavaju više stotina ljudi, da se ti ljudi dovode u situaciju da im je upitna egzistencija, da postoje neki formalni problemi prilikom podizanja kredita, prelaska granice, odlaska na godišnji odmor na kraju krajeva, mislim da je to kršenje ljudskih prava. To više stvara kontraefekat, nego što postiže neki zamišljeni cilj. Uvijek sam bio za to da se otvorena pitanja rješavaju dijalogom, a ne putem pritiska. Mi evo posljednjih godina možemo da vidimo kada je Republika Srpska u pitanju, da imamo kontinuiran pritisak“, rekao je Bojan Šolaja iz Centra za međunarodne studije.
Na noge bi trebalo da se dignu sve institucije. Država BiH treba da da odgovor na ovo. Sankcionisanim kompanijama i njihovim zaposlenima treba da se obezbijedi pristup pravdi. Institucije Srpske čine sve da nađu adekvatna rješenja, prepreka su institucije BiH, ocjena je i ombudsmana za ljudska prava.
"Ovdje ne bi bio problem ove institucije da zabrani nekom ulazak, imaju diskreciono pravo, ali braniti pravo na rad, na pristup tržištu rada, na kretanje i ostalo u matičnoj zemlji ili druge subjekte navoditi da to poštuje je jako, jako teška situacija“, kaže ombudsman za ljudska prava BiH Nevenko Vranješ.
Jedna četvrtina čovječanstva je pogođena američkim sankcijama. Postoje zemlje koje su više od četiri decenije pod konstantnim sankcijama. Nema mnogo medija koji su pod sankcijama. Mi smo, već više od tri godine, jedni od rijetkih. SAD, koje se kunu u slobodu govora, sada to guše. Pisali smo i predstavnicima Еvropske federacije novinara. Do trenutka zaključenja ovog priloga, odgovor nije stigao.
