Skoro četiri godine od formiranja novog ministarstva trebalo je Srđanu Rajčeviću da se obračuna sa viškom studijskih programa. Ministar za naučnotehnološki razvoj, visoko obrazovanje i informaciono društvo priznaje da postoje programi koji samo formalno egzistiraju, čak da ima i studija na kojima je angažovano više osoblja nego studenata.
„Plan je da se početkom ove godine formira komisija koja će se baviti ovim pitanjima, odnosno biće potrebno da prođemo kroz svih 500 studijskih programa kako bi se ustanovilo koji su perspektivni, a u kojima postoje određeni problemi, te da li se neki mogu inovirati, pa da ostanu dio sistema visokog obrazovanja, ili ne mogu“, naveo je Rajčević.
Dobro je što je ipak spriječeno ukidanje nekih programa, kao što je srpski jezik ili filozofija, kaže profesor Aleksandar Savanović sa Fakulteta političkih nauka. Takve zahtjeve poslovne zajednice Ministarstvo nije uvažilo, međutim, trenutno smo među najgorima u Evropi u smislu udjela BDP-a u finansiranju visokog obrazovanja.
„Ako želimo napraviti novi iskorak mislim da Ministarstvo, i uopšte Vlada Republike Srpske, trebaju da se fokusiraju na značajno, drastično povećanje ulaganja u viosoko obrazovanje“, rekao je Aleksandar Savanović, profesor Fakulteta političkih nauka Banjaluka.
Stepen razvoja svakog društva mjeri se ulaganjem u naučno istraživanje i razvoj, kažu u opozicinim strankama. Zemlje Evropske unije ulažu u prosjeku preko 2% BDP-a, Slovenija 2,4, a Srbija i Hrvatska oko 1%, pručuju u SPS-u.
„Kada se uđe u grant Ministarstva vidi se da je desetak miliona, što je ispod 0.1%. Taj nivo ulaganja u nauku istraživanje i razvoj govori o nedsotatku vizije i brige za razvoj i napredak društva“, rekao je Gordan Milošević, generalni sekretar SPS-a.
Naročito zabrinjava, kaže Milošević, što se ionako minimalna sredstva namijenjena akademskoj zajednici, uslovljena nekim drugim aršinima, a ne sposobnošću i uspješnošću nečijeg rada.
„Nažalost, stiče se utisak da je Ministarstvo prevashodno zaduženo za raspisivanje javnih poziva čiji se pobjednici unaprijed znaju“, kaže Milošević.
Što se tiče banjalučkog univerziteta, saradnja sa Ministarstvom je dobra. Rektor Radoslav Gajanin kaže da se eventualni problemi rješavaju na dnevnoj osnovi.
„Pod ovim Ministarstvom došlo je do usvajanja novog Zakona o visokom obrazovanju, ali i Zakona o obezbjeđenju kvaliteta u oblasti visokog obrazovanja što je ako značajno“, istakao je Radoslav Gajanin, rektor Univerziteta u Banjaluci.
Ministar Rajčević je donio određene promjene u visoko obrazovanje, smatra bivši rektor Univerziteta u Istočnom Sarajevu Stevo Pašalić. Ipak, ima velikih nedostataka, a jedan od primjera je upravo upisna politika.
„Objektivno zamjeramo što nema neke strateške politike, od upisne politike, tu ništa nije ništa deficnsano. Stalno govorimo o tržištu rada i upisnoj politici, ali to je jedna floskula koja je izlizana“, rekao je Stevo Pašalić, bivši rektor Univerziteta u Istočnom Sarajevu.
A što se tiče studenata, i kod njih postoje različita mišljenja. Oni sa kojima smo kotaktirali danas nisu htjeli pred kamere. Biće prilike, kažu, da i onu progovore o svemu što im je obećano, a nije ispunjeno.
