Još nekoliko sati je ostalo da nam jave ono što u suštini neće predstavljati ništa novo za nas, poručio je profesor međunarodnog prava Dragan Dakić u emisiji ATV jutro.
"Ovaj postupak i presuda koja nas danas očekuje su zapravo samo kulminacija onoga na čemu se radi duži vremenski period a posebno intenzivno od dolaska sada već bivšeg američkog ambasadora Majkla Marfija i aktivacijom Kristijana Šmita kroz njegovo 'postavljanje' za zakonodavca u BiH“, rekao je Dakić.
Dakić ističe da ne trebamo i ne smijemo porediti Šmita sa bilo kojim prethodnim visokim predstavnikom koji je djelovao u ime Savjeta bezbjednosti i po njegovom ovlaštenju.
"Kristijanu Šmitu to nedostaje. On ne može da donosi zakone čak ni po uzoru na prethodne visoke predstavnike. Međutim, njega je Ustavni sud BiH proglasio u jednom predmetu i za zakonodavca i za ustavotvorca i time ga postavio za neku treću zakonodavnu instancu u aneksu četiri Dejtonskog mirovnog sporazuma što je možda do tad i najgrublja revizija, jednostrani intervencionizam od strane institucije BiH u sam princip podjele vlasti u BiH“, dodao je on.
Kako kaže, u Republici Srpskoj je to primijećeno i Srpska je odgovorila.
"Narodna skupština Republike Srpske je usvojila dva zakona s tim u vezi - jedan je o neprovođenju odluka Ustavnog suda i drugi je neobjavljivanje odluka koje Kristijan Šmit oktroiše i time one gube pravnu snagu u Srpskoj. Na taj način Srpska se odgovorno ponijela prema svom ustavnom i ugovornom kapacitetu. Tu je pokrenut jedan međunarodno-pravni postupak na koji ni jedna strana nije uložila protest što znači da su ti akti dobili međunarodno-pravnu validaciju“, navodi Dakić.
Dakić kaže da su uslovi za ovakav postupak sistemski i sistematski pripremani.
"I ovo što vidimo je samo kulminacija svih tih priprema iz Sarajeva. Suština je da mi sa pravnog aspekta ne vidimo bitniju pravnu razliku između sudskog akta koji nosi naslov presuda bila ona osuđujuća ili oslobađajuća. Zato što predsjednika terete da je poštovao Ustav Republike Srpske a nije poštovao kvazi zakon za koji BiH kaže da je njen zakon. Time dolazi do derogacija Ustava Srpske bez obzira na ishod postupka“, kaže Dakić.
Dakić ističe da se time Ustav Republike Srpske svodi na podzakonski akt u BiH.
"To je nedopustivo, nije dejtonski. Republika Srpska nije unijela svoju državnost i svoje kapacitete u BiH da bi njen Ustav postao podzakonski akt a ona time postala neka Katalonija ili tome slično. Sud ako ne bi odbio tužbu u potpunosti došli bismo u situaciju da se otvara mogućnost čitave lavine novih krivičnih postupaka što protiv predsjednika što protiv bilo koga u Srpskoj ko vrši neku funkciju i poštuje Ustav Srpske“, dodao je on.
Kompletno gostovanje pogledajte u nastavku:
