Visok nivo pesticida može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme, uključujući rak.
Izvještaj Еvropske agencije za bezbjednost hrane analizirao je 132.793 uzorka različitih namirnica uvezenih u Еvropu, uključujući voće i povrće, i otkrio da je dva odsto testiranih uzoraka prešlo zakonske granice dozvoljenih pesticida, što odgovara oko 3.000 proizvoda.
Tragovi zabranjenih pesticida pronađeni su u začinima i biljkama kao što su sušeni bosiljak, peršun i kim, ali i u pasulju, čiliju i medu. Visok nivo detektovanih supstanci može da izazove probleme sa varenjem, dok je dugoročna izloženost povezana sa razvojem raka.
Analiza je utvrdila da 42 odsto proizvoda sadrži ostatke pesticida, ali u količinama koje su ocijenjene kao bezbjedne.
Еvropska unija ima stroga pravila kada je riječ o pesticidima, i dozvoljava samo 0,1 mikrogram po kilogramu proizvoda.
Voće i povrće u kom su pronađeni pesticidi
Analiza je pokazala da su hemikalije pronađene u neprerađenim proizvodima poput čilija, zmajevog voća, kimu i listova vinove loze. Neke namirnice, poput čili papričica, sadržale su šokantno veliki broj različitih pesticida - čak do 37.
Analiza je pokazala da prerađeni proizvodi, poput pasulja i začina, čine 10 odsto nebezbjednih proizvoda.
Dugotrajna upotreba izaziva rak
Еtilen oksid, pesticid koji nije odobren u Еvropi, otkriven je u 40 uzoraka. Ova hemikalija može da izazove glavobolje, mučninu, dijareju i otežano disanje. Dugotrajna izloženost takođe je povezana sa razvojem raka.
Izvještaj je utvrdio da najveći rizik dolazi od uvezene hrane van Еvropske unije. Zemlje iz kojih su najčešće dolazili proizvodi koji nisu ispunjavali standarde bile su Turska, Indija i Еgipat.
Ipak, većina tih pošiljki zaustavljena je na granici. Nivoi pesticida u proizvodima iz tih zemalja bili su tri puta viši nego u proizvodima iz Unije.
Izvještaj je takođe otkrio brojne nepravilnosti u medu i proizvodima od pirinča koji su uvezeni izvan ЕU. Testiranjem integralnog (smeđeg) pirinča otkriveno je da neki proizvodi sadrže triciklazol, propikonazol, imidakloprid i hlormekvat-hlorid - sve supstance koje su zabranjene u ЕU.
Procenat uzoraka voća i povrća koji sadrži ostatke pesticida:
- Breskve/ Nektarine 85 odsto
- Grožđe 84 odsto
- Jagode 83 odsto
- Višnje 81 odsto
- Spanać 73 odsto
- Jabuke 72 odsto
- Prokelj 50 odsto
- Krastavac 47 odsto
- Paradajz 46 odsto
- Kajsije 43 odsto
- Kupus 39 odsto
- Boranija 38 odsto.
Visoka izloženost pesticidima opasna po zdravlje
Sistematski pregled iz 2024. godine, objavljen u časopisu "Toxicology Reports", pokazao je da visoka izloženost pesticidima može da bude povezana sa povećanim rizikom od:
- raka
- neplodnosti
- respiratornih problema.
Najviše su ugroženi poljoprivredni radnici, a starije osobe, djeca i nerođene bebe posebno su osjetljive na štetne efekte pesticida.
Upotreba pesticida porasla je za skoro 60 odsto od 1990. godine.
Prema podacima Svjetske zdravstvene organizacije (SZO), širom svijeta se koristi više od 1.000 različitih pesticida. Koriste se u poljoprivredi za kontrolu korova, najezde insekata i prenosioca bolesti kao što su komarci, krpelji, pacovi i miševi.
Omogućavaju poljoprivrednicima da zaštite količinu i kvalitet usjeva.
Pranje ili ljuštenje voća i povrća može potencijalno da smanji izloženost pesticidima, jer će ostaci koji se nalaze na površini da se uklone, naročito tragovi zemlje koji mogu da sadrže štetne bakterije.
Ipak, to neće da ukloni sve pesticide jer su neki "sistemski", što znači da ih biljka apsorbuje kada se primjene na sjeme, zemlju ili lišće, pa su ostaci prisutni unutar samog ploda.
Američko ministarstvo za poljoprivredu (USDA) i Uprava za hranu i lijekove, objavili su ranije da ostaci pesticida u hrani generalno ne predstavljaju rizik po zdravlje, ukoliko se nalaze u zakonskim granicama.
.webp)
.webp)
