"Negdje na dnu srca, duboko u meni, nešto me tjera, ej, tebi kao ženi...", pjevala je Lana Slović na operacionom stolu dok su joj ljekari uklanjali tumor veličine dječje pesnice s mozga!
Doktori su se više od šest sati borili sa komplikovanim tumorom koji je zahvatio ključne centre u mozgu djevojke iz Prijepolja, kojoj su svega 24 godine, a ona je sve vrijeme bila budna što je bilo presudno za uspjeh operacije. I na sve to ljekarima pjevala njihovu omiljenu pjesmu!
Do polovine aprila Lana je imala ustaljen svakodnevni ritam u Novom Sadu, gdje živi. Radila u struci, kao diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva, a vikendima pjevala u bendu "Talasna dužina". Ispunjen mlad život. Pa i te subote 12. aprila, sve je bilo po "pe-esu". Odradila je svirku, te se u sitne sate vraća u stan, gdje živi sa sestrom. U posjetu su im bile i majka i najmlađa sestra.
- Tada je bio prvi epi-napad, a da nikakve simptome prethodno nisam imala. Nisam mogla da kontrolišem desnu ruku, zapravo uopšte nije imala funkciju. Pripisala sam to umoru ili tome da sam već krenula da legnem i spavam. Zaspala sam u stanu, a probudila se u Urgentnom u Novom Sadu - priča za Kurir Lana, čija je porodica, srećom, primijetila da nešto ne valja:
- Pokušavale su da me osveste, nisu uspele, pa zovu hitnu pomoć. Nakon pet dana u bolnici i urađene magnetne rezonance, lekari mi saopštavaju da imam poprilično veliki tumor na mozgu, pozadi glave, sa leve strane, te da moram po mišljenje u Beograd. Šok, sve se jako brzo desilo. Na Klinici za neurohirurgiju UKCS u Beogradu rešavaju da me operišu, ali mi i saopštavaju da je najbolje da to urade u budnom stanju, jer je tumor u kritičnoj regiji, zahvatio je bitne centre - za govor, pomeranje desne ruke, desne noge, desne strane lica... Ako me operišu u budnom stanju, kako su mi objasnili, najmanji su rizici da se desi neki neurologški deficit. Važno im je da tokom same operacije imaju povratnu informaciju od mene, vide da li ti centri i dalje funkcionišu. U početku sam bila uplašena, ali nakon što su mi sve objasnili i pošto sam videla da im je to poznato, da su radili i ranije, verovala sam im. Rešila sam da prihvatim i suočim se sa tim.
Tog 16. maja leže na operacioni sto. Operaciju izvodi neurohirurg asist. dr Ivan Bogadnović sa svojim timom, a anesteziju vodi anesteziolog asist. dr Saša Knežević. Više nije uplašena.
- Znala sam da sam u dobrim rukama. Jedva sam čekala da se završi i da mi odstrane tumor - naglašava i priča:
- Pre, kao i tokom operacije imala sam govorno i motoričko testiranje. Proveravali su izgovor, da ako nešto ne mogu da kažem kako treba, vide da je to mesto kritično. A i funkciju desne ruke i desne noge. Sve vreme sam svesna svih zahteva lekara i koncentrisana da što bolje odgovorim.
Sve je išlo kako treba, pa su svi mogli malo i da se opuste znajući da je pred njima djevojka koja lijepo pjeva.
- U pauzi je doktorka predložila: "Hajde malo da pevušimo". Dogovorile smo se da bude neka Čolina, pa smo pevali "Negdje na dnu srca". Ima i snimak pesme, ali ostaće u krugu porodice - osmjehuje se Lana, te kaže:
- Histopatološka analiza pokazala je da je tumor oligodendrogliom, gradus 2, što znači da je dobra dijagnoza. Svima nam je malo laknulo. Za sada neće biti neophodna nikakva terapija, već samo praćenje.
Sad je posvećena to me da život vrati u normalne tokove.
- Šetam, koliko je to moguće po ovim vrućinama, odmaram što više da bih se što pre oporavila. Desi se da imam glavobolju na promenu vremena, ali sve je to normalno. Pomalo i zamuckujem, ali vežbam govor, čitam, kako bi se to što pre vratilo u normalu - kazuje Lana i zahvaljuje svim ljekarima i osoblju.
Dr Saša Knežević naglašava da je operacija bila kompleksna, a ujedno i u budnom stanju. Izazov za sve.
- Lana, čiji je tumor bio tumor veličine dečje pesnice, sve vreme je bila potpuno budna, što je tzv. "fully awake". Istovremeno je, naravno, ništa nije bolelo. Za njenu dobrobit bilo je važno da se očuvaju centri u mozgu, što je praktično bilo nemoguće ako ne upotrebimo ovakvu anesteziju, kakva se koristi i u najboljim svetskim centrima. Tokom operacije ju je testirao tim neurologa, što je važno kako bi bila funkcionalna postoperativno, da joj se ne bi, recimo, oduzeo govor, odnosno centar za govor i ostali centri koji su bili zahvaćeni, a značajni su za kvalitet života. Duže od šest sati trajala je operacija, a Lana je u svakom momentu bila budna, pa i tokom otvaranja glave i moždanih ovojnica, uz komfor i izuzetnu saradnju sa lekarima. Kod ovakvih operacija presudno je poverenje između pacijenta i anesteziologa, kao i iskustvo samog anesteziologa, kako bi sve bilo pod kontrolom dok se izvodi velika mikrohirurška operacija na mozgu - objašnjava dr Knežević i ističe:
- Lana je imala poverenje u lekare, a to pokazuje i što je čak i pevala u jednom delu operacije.
