Jedan od najčešćih uzroka je nedostatak gvožđa. Paprika sadrži skromne količine gvožđa, ali je izuzetno bogata vitaminom C – polovima paprike sadrži čak 100 miligrama. Ovo je značajno jer vitamin C povećava apsorpciju gvožđa u crijevima. Paprika dodatno pomaže jer sadrži vitamin B6 koji je potreban za stvaranje hemoglobina, proteina koji prenosi kiseonik po tijelu.
Crvene paprike sadrže najviše hranljivih sastojaka, jer su najduže na lozi. Zelene paprike se beru ranije, pre nego što uđu u žutu, narandžastu, a zatim i crvenu boju. U poređenju sa zelenim paprikama, crvene imaju skoro 11 puta više beta-karotena i 1,5 puta više vitamina C.
Može zaštititi od određenih hroničnih bolesti
Paprika je bogata antioksidantima, koji su povezani sa zdravljem organizma. Na primjer, paprika je posebno bogata antioksidativnim vitaminima uključujući vitamine C, E i beta-karoten.
Oni takođe daju velike količine polifenola, ova zaštitna biljna jedinjenja uključuju lutein, kvercetin i kapsantin, pri čemu je poslednji posebno bogat zrelim crvenim paprikama.
Budući da su antioksidanti, paprike imaju snažan antiinflamatorni kapacitet i vjerovatno će smanjiti rizik od hroničnih bolesti.
Nažalost, do danas nedostaju velike studije koje se posebno bave konzumiranjem paprike o učestalosti hroničnih bolesti.
Može odložiti gubitak pamćenja usled starenja
Zanimljivi nalazi iz studija na životinjama sugerišu da konzumacija paprike može biti efikasna u sprečavanju gubitka pamćenja kod osoba sa Alchajmerovom bolešću. Čini se da jedinjenja u zrelim paprikama inhibiraju enzim koji oslobađa amiloidne proteine – to su proteini odgovorni za akumulaciju oko nervnih vlakana i doprinose riziku od Alchajmerove bolesti. Naknadna istraživanja sugerišu da su mnoga biljna jedinjenja u paprici, uključujući fenole, karotenoide i flavonoide, možda odgovorna za ove nalaze, prenosi b92.
