Naučnik i njegova mlada asistentkinja su pokušavali da nauče šestogodišnjeg delfina da govori engleski. Naučnik je sve osmislio a Margaret je živjela šest dana u nedjelji sa delfinom Piterom, koji se i zaljubio u nju.

Dr Džon je zakupio jednu vilu na Djevičanskim ostrvima, kako bi tu mogao da sprovede eksperiment. On je smatrao da je od presudnog značaja da delfin Piter i njegova asistentinja Margaret, koja je porijeklom sa ovih ostrva, provode vrijeme potpuno sami i neometani. Zato je on tu vilu napunio morskom vodom, dovoljno duboko da delfin može lijepo da pliva, ali i da Margaret može da hoda.

Prije ovog eksperimenta, dr Lili je već izdao besteseler iz 1961. godine, "Čovjek i delfin". U tom djelu on tvrdi da je mozak delfina za 40% veći od ljudskog, i da se, poput nas, delfini tresu od straha i bola, kao i da mogu da kontrolišu svoj bijes. Šta više, on je vjerovao da delfini mogu jako dobro da razumiju ljudski jezik.

On je dobio sredstva od NASA za ovo istraživanje, i smatrao je da je najbolje da Piter i Margaret žive kao jedno. Tako su oni jeli zajedno, kupali se, pa čak su i spavali jedno pored drugog - Margaret na visećem krevetu, a Piter odmah pored nje. Ona se hranila konzerviranom hranom, kako ne bi morala da naručuje dostavu, da ih niko ne bi remetio. Tako niko nije mogao da prekida njihovu rutinu.

A rutina se sastojala od malo igranja i puno rada. Mergaret je od nedjelje do petka bila u vili sa Piterom, a samo je nedjelju imala slobodnu. Ona je takođe i skratila kosu u potpunosti kako bi lakše obavljala svoj posao. Svaki dan je provodila u kupaćem kostimu, a imala je posebno napravljen sto za koji bi mogla da sjedne, a koji se spuštao sa plafona.

Dan je počinjao u osam sati ujutru, kada je Piter imao prvu lekciju engleskog jezika. Njen cilj je bio da navede Pitera da ponovi one zvukove koje je ona proizvodila. Delfini mogu da proizvode zvukove nalik na ljudske kroz otvore na njušci, pa je dr Lili želio što bolje da iskoristi tu njihovu prirodnu mogućnost. Margaret se dosjetila da ofarba lice u bijelo, a usne u crno, kako bi delfin što bolje vidio kako se njena usta pomijeraju.

Tada je Piter mogao da izgovori na engleskom "jedan", mi", "trougao", i "zdravo". Vremenom je naučio da na Margaretin uzvik "Rad, rad, rad" odgovori sa "Igra, igra, igra". Kasnije, oko 10 ujutru, oni su se zaista i igrali, a Piter je posebno volio da ga Margaret mazi po stomaku. On je jako volio da gleda TV, pa ga je ona puštala da se tako odmara, tok je sama pisala svoje bilješke.

Vremenom je delfin postao neposlušan. Iako je u početku slušao sve lekcije, kasnije je, kao i svaki šestogodišnjak, više volio da priča nego da sluša. Tako bi Piter, čim bi Margaret krenula da govori, krenuo da se dere. Ona je o tome pisala i u svojim bilješkama.

Zanimljivo je i da je Piter dobar dio slobodnog vremena provodio gledajući se u ogledalo. A kada bi neko pozvao Margaret na telefon, on bi pobjesnio i krenuo da se dere sve vrijeme dok je ona pričala telefonom. Da li je to značilo da je delfin bio ljubomoran? Može biti, pošto je Margaret zabilježila da je do druge nedjelje delfin već počeo da se jako zbližava sa njom.

"Postao je druželjubiviji i prisniji, i detaljno mi proučava stopala, noge, članke i koljena. Kada to radi, veoma je nježan, a grub postaje kada pokušava da me gura naokolo", zabilježila je ona. Vremenom je on postajao sve željiniji pažnje, a htio je da se igra sa loptom samo kada bi ona bila tu, ne i sam.

A onda se četvrte nedjelje eksperimenta desilo nešto što će jako uznemiriti Margaret.

"Piter je bio seksualno uzbuđen nekoliko puta ove nedjelje. Osjećam da njegove želje ometaju našu vezu. Stalno mi se privija uz noge, kruži oko mene, gricka me i uopšteno je toliko uzbuđen da ne može da kontroliše svoj stav prema meni", zabilježila je ona.

Pošto se pomalo uspaničila, Margaret je vratila Pitera u rezervoar u kojem su se nalazile još dvije ženke. Period koji je proveo tamo je uticao pozitivno na njega, a po povratku je delfin ponovo bio nježan, a umjesto grickanja sada je nježno prelazio njuškom preko njene kože. Margaret je zaključila da joj se Piter "udvara, ili nešto veoma slično".

Često bi se okretao i pokazivao stomak i genitalnu regiju radi češkanja. Pa iako to ranije nije bio problem, ona se zada pitala da li to Piter možda pokušava da je suptilno uvuče u neku vrstu seksualne igre.

Međutim, njih dvoje su vremenom prešli preko svih problema, a Margaret je njegove seksualne nagone prihvatila kao nešto sasvim normalno. Kako kaže, to je možda bilo seksualno za njega, ali za nju nije. To je sve bio dio Pitera, a ona je željela što bolje da ga upozna.

Dozvoljavala mu je da bude oko nje, i da se trlja o njeno koljeno ili nogu. Kako kaže, bilo joj je lakše da mu dozvoli da se to jednostavno desi, pa da nastave sa poslom i normalnim druženjem. Zbog toga mnogi kažu da je Margaret "imala seks sa delfinom".

Međutim, eksperiment je neslavno prekinut. Ne samo da je izbio skandal zbog Margaretinog pretjerano bliskog odnosa sa delfinom, već je i bilo priče o tome da je dr Lili eksperimentisao na delfinima sa LSD-em. Piter je prevezen sa ostrva na Majami, gdje je bio stacioniran u velikom akvarijumu.

On je tamo patio, i stanje mu se brzo pogoršalo. Svega nekoliko nedjelja kasnije, Margaret je primila tragične vijesti - Piter je izvršio samoubistvo, tako što je odbio da diše i potonuo na dno akvarijuma. To pokazuje da delfini možda ne govore engleski, ali isto kao i ljudi znaju dosta toga o slomljenom srcu, prenosi "Kurir.rs".

Ona je u svemu govorila u BBC-jevom filmu "Djevojka koja je razgovarala s delfinima".