Ljudi često izbjegavaju da razgovaraju o kontroverznim temama, iz brojnih i raznovrsnih razloga. Neretko se čini da je društvu, generalno, lakše da ignoriše nego da se unutar njega povede rasprava o nekim bitnim temama.
Većina ljudi se plaši osude za izneseno mišljenje, ne žele da ga sučele sa drugima, niti da ulaze u diskusiju. Ili ih, jednostavno, uopšte ne zanima da čuju šta drugi imaju da im kažu.
Međutim, rasprave na neke tabuizirne teme su nekada više nego neophodne, ne samo da bi se došlo do rješenja za probleme, već i da bi se u društvu unapredila kultura bavljenja određenim značajnim temama.
Seks
I pored toga što živimo u 21. vijeku, seks i dan danas ostaje jedna od globalno najtabuiziranijih tema. To je nešto što svi rade ili bi željeli da rade, ali malo ko hoće javno da govori o tome. Sajtovi, filmovi, magazini... puni su manje ili više eksplicitnih scena i fotografija, ali se javna diskusija o seksu i dalje smatra neprimjernom u većini društava.
Od najranijeg uzrasta djeca se uče da budu uzdržana i da se sklanjaju pred seksom i seksualnošću. Iako, ponegdje, u školama postoji seksualno obrazovanje, ono je često ograničeno na određene teme.
Postavlja se pitanje zbog čega, u svijetu u kome je seksulano na sve strane prisutno i prečesto maksimalno vulgarizovano, ozbiljna rasprava na temu prirodne međuljudske emocionalne i fizičke interakcije izostaje?
Seksizam
Kada žene javno govore o svojim problemima, često se može čuti da se "žale". Kada pokaži i najmanji znak nesigurnosti ili nedostatka samopouzdanja, odmah postaju "slabe". Ali kada se ne libe da sve to iskažu, odmah postaju "kučke".
Sa druge strane, muškarci moraju da budu "gazde". I što su snažniji, imaju dublji glas i rade teže poslove, to su veće "muškarčine". Društveno je prihvatljivo da su fizički i psihički sposobniji od žena.
Kad god da osoba "iskoči" iz svoje "dodeljene" uloge (bilo da je reč o seksualnosti, posli, ili nečemu banalnom kao npr. vrsti odeće koju nosi), to postaje problem u društvu...
Rasizam
Pitanje rase je kao tema često bilo prisutno u posljednjih 100 i više godina, ali i danas ima veoma snažne implikacije na društva. Neki prosto izaberu da ignorišu probleme sa kojima se ljudi drugačije boje kože u njihovim društvima suočavaju.
Nije redak slučaj da se u društvima pokreću teme nejednakosti i socijalne pravde, ali da se pritom ne pominje pitanje rasne diskiriminacije. Rasizam je, nežalost, bilo da je institucijalizovan, grupni ili individualni, i dalje prisutan u svetu.
Rat
Časovi istorije u školi nas uče da razumemo zašto ljudi, narodi i države pokreću ratove i u njih idu. I pored toga, retko kada se trude da objasne ekstremnost užasa, smrti i zločina koje ljudi u ratovima proizvode jedni drugima.
Ljudi vole da gledaju vojne parade i vojnike dok marširaju, ali se retko zapitaju koliko patenje i bola su ljudi pod oružijem u stanju da nanesu drugima. Otvaranje ovih tabuiziranih tema uvek izaziva burne rakcije, iako je često neophodno da bi društva razrešila traume iz prošlosti.
Religija
Broj ljudi koji žele da razgovaraju o religiji nije mnogo veliki. Razlike u mišljenu o pitanjima vere često mogu biti uzrok ozbiljnih rasprava i sukoba. To je, između ostalog, i problem koji ljudi neretko imaju sa prihvatanjem tuđeg i drugačijeg mišljenja.
Razgovor o pitanjima u vezi sa religijom, međutim, može ljudima da pruži nova saznanja o drugim kulturama i običajima. Takođe, može i da nam pomogne da uklonimo često neraskidivu vezu između nečije rase, nacije i brojnih steretiopa koje imamo jedni o drugima.