Novinar sajta Motherboard odlučio je da se poslije 10 godina ponovo vrati u svijet koji je napustio i vidi šta se sve promijenilo, i da li se on promijenio.

Nisam igrao World of Warcraft 10 godina, ali sada pokušavam da se vratim.

Pojavila se nova ekspanzija, a Blizzard je dodatno olakšao povratak ljudima kao što sam ja, koji se baš dugo vremena nisu logovali.

Sve izgleda uzbudljivo, novo, strano.

Igram već samo dva dana, i ne znam da li ću nastaviti. Želim, ali isto tako znam šta može da se desi ako ponovo razvijem nezdravu opsjednutost igrom.

Kada je WoW izašao 2004. godine, jako me je udario. Imao sam 21 godinu, završavao faks i radio u LAN centru u Dalasu gdje su gejmeri dolazili da igraju na povezanim kompjuterima.

Blizzard nije objavljivao loše igre, a tržište je bilo prepuno osrednjih MMO naslova, tako da smo znali da će nas kompanija spasiti.

I jesu. Teško je naglasiti koliko je World of Warcraft promenio stvari.

Prije njega, sve ostale igre su više ličile na kaznu, tačnije, morale su da budu takve da bi bile zabavne. Sada, kada sam se ponovo vratio, vidim da je Blizzard izvukao maksimum i doveo sve do ekstrema.

Napustio sam WoW odmah nakon prve ekspanzije 2007. godine. U to vreme, moji prijatelji su bili na drugim serverima, a kao undead rogue bilo mi je teško da pronađem grupu.

Sadržaj visokog kvaliteta kontrolisali su guildovi koji su održavali intenzivne rasporede i raspoređivali plen na onsovu kompleksnog sistema koji je posmatrao rezultate u borbi i internu politiku.

Već sam dosta igrao WoW, a prijavljivanje u neku od tih grupa činilo mi se kao da prihvatam još jedan posao. Odustao sam.

WoW je sada unapređen na milion malih načina. Po difoltu, UI mi govori da tačno trebam da idem kako bih ispunio neki zadatak. Postoji ogromna biblioteka koja je ugrađena u igru i koja mi pokazuje mapu tamnica i govori mi gde su svi šefovi.

Svi serveri su sada povezani i mogu da napravim grupu sa prijateljima, iako su na drugim serverima.

Ceo Azeroth sve mi je čudan jer mi izgleda poznato, ali je potpuno drugačiji. Igra je unaprijedila svoj vizuelni izgled nekoliko puta od kada sam je igrao i sada postoje predeli koje sam ranije igrao - a sada izgledaju potpuno drugačije.

Osećam kao da se vraćam kući, a to je opasno. WoW je poznat po svojoj zaraznosti, a moja grupa prijatelja je olakšala čitav povratak.

Još jedan prijatelj, pravi fanatik za igru koji je bio potpuno navučen, ali je nekako uspeo da se skine, primetio je da sam se ulogovao odmah mi je poslao poruku - "Zašto igraš WoW?.

Odmah je krenuo da me ubjeđuje da se izlogujem. A onda, nakon nekoliko poruka, došli smo do tačke da mi on pomaže da odlučim da li da bustujem zdravlje svog lika, ili nešto drugo. Da, bilo je tako lako.

Obojica smo bili uvučeni natrag.