Iako je nepoznato tačno porijeklo nabiranja drugog početka nove godine, običaj se često vodi do dva zimska festivala: Saturnalije u starom Rimu i Hogmanaja, vikinške tradicije, koja se još slavi na Novu godinu u Škotskoj.
Saturnalije su se održavale svake godine tokom zimskog solsticija, a pošto je to bila najveća zabava u godini, prirodno je uključivala javno opijanje. Nekako se taj dio pretvorio u ljubljenje, a pošto su Saturnalije održane između 17. i 23. decembra, stručnjaci vjeruju da je tako započeo novogodišnji poljubac.
Hogmanai tradicije, s druge strane, uključuju barem novogodišnji poljubac.
Prema dr Kristini Ficdžerald, profesorki engleske književnosti na Univerzitetu u Toledu, jedno od najranijih književnih pomena novogodišnjeg poljupca (moguće i prvo) seže u srednji vijek: konkretno, Ser Gavejn i Zeleni vitez. Jedan odlomak se dešava na Novu godinu i odnosi se na prazničnu igru u kojoj dame koje izgube moraju nešto da daju muškarcima (i sugeriše se da to rade srećno). U međuvremenu, muški pobjednici „nisu ljuti“ zbog ovog pravila – „ironično potcjenjivanje“, kaže Ficdžerald „Svako sjajno izdanje i komentar koji sam vidjela o ovome pretpostavljaju da je „nešto“ u stvari „poljubac“, dodala je ona.
- Poenta poljupca je u stvaranju veza, fizičkih i emocionalnih- kaže psiholozi.
Rečeno je i da poljubac u ponoć jača vezu, a tu dolazi do sujeverja. Ako se par ne poljubi u ponoć, ljudi vjeruju da njihova veza nije tako jaka i da bi mogla propasti u godini koja dolazi.
